|
disterlo
moderator
broj poruka:
128 |
 Poslato - 30 Nov 2009 : 21:58:10
|
PROTONSKI SUNCEVI VETROVI I SMANJENO UV I X ZRACENJE STVARAJU PANDEMIJU GRIPA U SRBIJI
SUNCEVA AKTIVNOST
Korpuskularno zračenje Sunca u vidu čestica čije su dimenzije reda atoma ili čak manje, razne energetske čestice iz međuplanetarnog prostora, predstavljaju jedan od oblika onostranog sveta, koji određuje kosmički interplanetarni prostor. U suštini Sunce svojim svakodnevnim eksplozijama izbacuje u kosmos milione tona materijala, ovakav mlaz nazivamo Sunčev vetar. Gustina energetskih čestica u sastavu Sunčevog vetra i protok kroz kvadratni centimetar u sekundi, ster radijana može dostići vrednost i do više desetina miliona. Te iste čestice iz sastava Sunčevog vetra na svom putu ka Zemlji stvaraju i dodatna jedinjenja sa česticama iz međuplanetarnog prostora.Čestice dolaze sa energetskih regiona i koronarnih rupa koje su prema Zemlji u geoefektivnoj poziciji putem Sunčevog vetra. Prodor čestica Sunčevog vetra ka Zemlji je kroz Zapadna magnetosferska vrata iznad Kanade, Istočna magnetosferska vrata iznad Sibira, kao i kroz Atlansku anomaliju duž Ekvatorijalnog pojasa. Čestice se prodiranjem kroz zemljinu atmosferu ka površini Zemlje kreću linijama geomagnetnog polja. U periodu minimuma Sunčeve aktivnosti kada se slabo ili veoma retko javljaju Sunčevi regioni, veliki uticaj imaju koronarne rupe, koje svojim uticajem putem protonskih Sunčevih vetrova i smanjenim UV i X zračenjem doprinose pojavi virusnih oboljenja koje su pandemićnog karaktera.U Februaru i Martu Sunce je bilo veoma mirno, pojava energetskih regiona skoro da nije bilo, a i kada je dolazilo do pojave oni su bili veoma slabi, UV zračenje je bilo u kolapsu, prosek u Februaru i Martu iznosio je 4 jedinice. Ovako slaba dezinfekcija Zemljine atmosfere bila je dobra predispozicija za bujanje virusa, bakterija, gljivica itd. Pojava koronarne rupe krajem Februara meseca u geoefektivnoj poziciji prema Zemlji nosio je protonske Beta čestice koje su u Zemljinu magnetosferu ušle kroz Zapadna magnetosferska vrata iznad Kanade i stvorile povećanje debljine ozonskog omotaća od 500 DU.(na slici to je oznaćeno braon bojom)i krečući se linijama geomagnetnog polja spustale su se pod uticajem gravitacione sile do površine Zemlje.Na prostore Balkana u zavisnosti od mesta ulaska, najčešće posredstvom Atlanske ekvatorijalne anomalije posredstvom magnetnih linija geomagnetnog polja čestice dolaze relativno oslabljene. Retko dolazi i do pojave direktnog udara Sunčevog vetra na atmosferu iznad Balkana, tako da je Balkan jedan od najzaštićenijih prostora na planeti. Kako je Sunčev vetar uzročnik stvaranja oblaka i kiše ( nukleus kapi kiše stvara se dejstvom elektromagnetnih sila u procesu elektronske valencije, između jonizovanih atoma hemijskih elemenata Sunčevog vetra i polarizovanih molekula vodene pare ) a ne kondezacijom, ispred sebe gura i čestice iz dela međuplanetarnog prostora. Stvaranje Severnog protonskog elektromagnetnog fronta je posledica dejstva teških energetskih čestica Sunčevog vetra, koja nose velika električna opterećenja. Čestice Sunčevog vetra idu ispred meteorološkog fronta, linijama geomagnetnog polja, predhodno jonizujući molekule vodene pare, stvarajući protonsku oblačnost.
PERIOD POJAVE VIRUSA
U poslednjim godinama 23. Sunčevog ciklusa, Sunce je smanjilo svoju (jedanaestogodišnju aktivnost), a sa njime je došlo i do slabljenja magnetne odbrane u Sunčevom sistemu. Novi 24. Sučev ( jedanaestogodišnji ciklus ) počeo je Aprila meseca 2008.godine i trajaće narednih jedanaest godina sa maksimumom aktivnosti krajem 2012. i poćetkom 2013. godine, da bi svoju aktivnost smanjivalo do 2018/2019. godine. Zemlja se od udara onostranih energija brani pasivno, u vreme smanjene Sunčeve aktivnosti. Kod smanjene Sunčeve aktivnosti, smanjena je i magnetna odbrana-aktivnost u celokupnom Sunčevom sistemu. Tako dolazi do stvaranja uslova, da energije Mlečnog puta dopru do Zemlje koja nema zaštitu. Ovajefekt naročito je izražen u Aprilu i Oktobru mesecu (tada se i javljaju virusna oboljenja), kada Sunce prelazi preko geomagnetskog Ekvatora, tada se globalno protonsko kretanje vazdušnih masa, poznato kao opšta cirkulacija atmosfere, vrši od Zapada prema Istoku i javlja se van ekvatorijalnog pojasa. Takav geomagnetski meridijan prelazi preko Srbije iz pravca sever-severozapada. Ako se zna da se energije kreću duž linija geomagnetnog polja onda je to u isto vreme i objašnjenje zašto je u najvećem broju slučajeva meridijansko kretanje meteoroloških frontova u našoj zemlji sa severozapada. Kada je reć o zonalnom kretanju vazdušnih masa, ono je na prostorima Srbije iz pravca zapada-jugozapada jer geomagnetski i geografski Ekvator ne leže u istoj ravni. Spuštanjem snažnog Sunčevog protonskog vetra na određeni deo teritorije javlja se i povećan broj neželjenih fizioloških manifestacija kod čoveka, povećava se i broj obolelih osoba a takođe se povećava i broj obolevanja kod životinja koje borave na otvorenom prostoru. Kada se isti oblik neželjenih fizioloških manifestacija javi istog dana, na različitim lokacijama udaljenim više stotina i hiljada kilometara, može se govoriti o uticaju protonskog Sunčevog vetra, koji u svom sastavu ima razlićite hemijske elemente, i svaki od njih ima svoju lokaciju spuštanja, u donje slojeve atmosfere zajedno sa česticama iz međuplanetarnog prostora, vezujući razne hemijske što je upravo i virus i kreće se duž linija geomagnetnog polja, stvarajući pandemiju.Pojava pandemije gripa na našim prostorima trebala bi doći sa severnim protonskim Sunčevim vetrom. Zabunu, kao i pomoć u bržem širenju virusa, stvara migracija ljudi sa podrućja gde se virus pojavio korišćenjem avio-saobračaja a time se dodatno ubrzava širenje i pojavu virusa i na lokalitetima koji su prirodno zaštićeni. Nastanak oblačnosti dolaskom snažnih protonskih Sunčevih vetrova (oblačnost započinje na Suncu, jonizacijom atoma hemijskih elemenata a završava se u atmosferi Zemlje, stvaranjem nukleusa kišne kapi na principu elektronske valencije) štiti površinu Zemlje od prodora UV i X zračenja sa Sunca, a kada je ono smanjeno, i nije u dovoljnoj količini, smanjena je i dezinfekcija atmosfere kao i sterilizacija Zemljine površine, što doprinosi razvoju virusa, bakterija, gljivica, praživotinja, itd.U vreme prelaska Zemlje preko magnetnog ekvatora u Oktobru mesecu na Suncu može doći do pojave novog (dugoročnog) regiona, koji bi svojom snažnom eksplozijom povećao UV i X zračenje, i putem Sunčevog vetra u zemljinu atmosferu izazvao povećanu dezinfekciju do njenih najnižih slojeva, što bi smanjilo ili prekinulo dalje razvijanje virusa, bakterija ... Ako do toga ne dođe, dezinfekcija atmosfere će biti slaba, što će u velikoj meri doprineti stvaranju povoljnih uslova za razvoj virusa.
ŽIVOTNA SREDINA
O globalnim planetarnim razmerama a ne o prostorno ograničenom ambijentu, abiotska sredina se označava kao geosfera, a biotska kao biosfera. One zajedno ćine ekosferu kao integralni kompleks činilaca koji tvore život na zemlji.Abiotska sredina, obuhvata sve ono što ćini živu prirodu. Posebni znaćaj imaju voda, kiseonik i minerali koje živi organizmi preuzimaju iz spoljne sredine i zahvaljujući energiji dobijenoj Sunčevim zračenjem preko Sunčevog vetra koriste za svoj opstanak i razvoj. Sve ove supstance potiću iz geosfere, odnosno njena tri konstituenta: atmosfere (vazduh), hidrosfere (voda) i litosfere (stene i zemljište).Brojni činioci nežive sredine koji utiću na raspodelu zdravlja i bolesti u humanoj populaciji obično se dele na: geološke, geografske i klimatske.Kada su u pitanju klimatski činioci Sunčevo zračenje preko Sunčevog vetra direktno deluje na zdravlje i ona se sastoji od uticaja preživljavanja mikroorganizama u spoljašnjoj sredini, ponašanju rezervoara i prenosioca zaraze.Biotska sredina, obuhvata živa bića i odnose koje ona međusobno uspostavlja. Ti odnosi se ispoljavaju u vidu njihove socijalne organizovanosti, zavise od stepena evolucionog razvoja. Mnoge životinje (kao i biljke) direktno dovode do poremećaja ljudskog zdravlja. To se prvenstveno odnosi na uzročnike zaraznih bolesti (viruse, bakterije, gljivice, protozoe, višećelijske parazite...).Vazduh kao prenosioc virusa, prouzrokuje bolest putem elektronske valencije, kapljičnim česticama iz sastava vodene pare. Nukleusi su sitne čestice prečnika 1-10 mikrona koje nastaju u procesu elektronske valencije između jonizovanih atoma hemijskih elemenata Sunčevog vetra i polarizovanih molekula vodene pare kao i sasušene sluzi mikroorganizama. S obzirom na malu masu, mogu se satima održati u vazduhu a da se putem protonskih ili elektronskih vazdušnih strujanja prenose na veća rastojanja.Nukleusima se može ostvariti infekcija i u odsustvu izvora zaraze, čime se može objasniti nastanak nekih intrahospitalnih i mnogih drugih infekcija.Kako vazduhom mogu da se šire i poremećaji zdravlja izazvani nebiološkim agensima moguće su i aerogene epidemije nezaraznih bolesti koje se karakterišu eksplozivnošću, masovnošću i visokim morbilitetom.Endemski karakter transmisione zaraze održavaju se na određenim područjima, tamo gde je prisutan odgovarajući vektor. Širenje je u zavisnosti od kretanja čestica-nukleusa iz sastava Sunčevog vetra duž geomagnetnih linija sila.Epidemijski potencijal pod uslovima pogodnim za vektore tj. ako su u pitanju transmisione zaraze iz grupe antropozoonoza i za njihove animalne rezervoare, ove bolesti mogu za kratko vreme da ugroze veliki broj ljudi.Sezonski karakter je prelaz Sunca preko magnetnog ekvatora Zemlje u proleće i jesen.
ŠTA JE VIRUS
Virusi nisu oblik života, nemaju ćelije, strukturu, kao ostala živa bića, nalik životu je njihova reprodukcija. Oni su beživotne, nepokretne, hemijske čestice koje se vezuju za hemijske elemente protonskih čestica Sunčevog vetra, koje ih prenose na velike udaljenosti, spustajući se do površine zemlje pod uticajem gravitacione sile, dok su izvan žive ćelije, ali kada se nađu unutar živog organizma, virusi se menjaju, i u potpunosti zaposedaju organizam, u zavisnosti od sadržaja jezgra nukleinske kiseline iz svog sastava.Proteinski omotač virusa i njegova membrana su virusni ključ, koji virus ubacuju u organizam. To mora biti odgovarajući receptor. Virusni omotač bilo kog tipa virusa mora u potpunosti da odgovara hemijskim receptorima ćelija domaćina kako bi se aktivirao. U potrazi za svoim parom, virus je programiran i kod napada i kod odabira receptora. Kada pronađe svoj par virus prodire u organizam. Širenje virusa u organizmu je u zavisnosti od nukleinske kiseline u svom jezgru. Materijal za programiranje živog sveta je nukleinska kiselina.Dezoksiribonukleinska kiselina ili DNK je vlaknasti molekul uvijen unutar svakog živog organizma. Redosled hemijskih elemenata koji se zovu baze, i protežu se njegovom velikom dužinom u stvari je kod za stvaranje određenih proteina. Ovaj kod može da bude upustvo za stvaranje potpuno novog organizma DNK u svakoj ljudskoj telesnoj ćeliji i kopija programa za potpuno novo ljudsko biće. Ili, može biti upustvo za obavljanje svakodnevnih zadataka koje ćelija mora da uradi. Stvaranje potpuno novog organizma uključuje ceo molekul DNK. Ali, za svakodnevno programiranje, ćelija tek stvara kopije odgovarajućih kratkih segmenata na jednostavnijem obliku nukleinske kiseline RNK, odnosno mRNK. Nukleinska kiselina u virusima može biti DNK ili RNK, i nikako obe. DNK virusi, mogu stvarati sopstvenu tzv. mRNK kopiju, koristeći se ćelijskim materijalom. Da bi gradila nove viruse, ova virusna mRNK preuzima ćelijske mehanizme za stvaranje proteina. RNK virusi kao što je virus gripa mogu da koriste sopstvenu RNK da bi direktno gradili viruse. Kod skoro svih oblika života i čak kod većine virusa, DNK se uvek kopira da bi se napravila RNK, ne bi trebalo da bude obrnuto, mada to demantuju tzv. retrovirusi. Ovi virusi kopiraju svoj RNK na DNK. Tako da kada virus uđe u ćeliju, on preuzima njene mehanizme da bi stvarao bezbrojne nove viruse. Iako u osnovi uvek ostaje isti tip virusa, virus gripa je RNK virus što znači da je vrlo nestabilan i promenljiv. Kada se kopira DNK, kopija je savršena, RNK je manje pouzdana i kopira se sa nizom grešaka. Kada se virusi gripa razmnožavaju, svaka pojedinačna čestica ima sopstveni niz grešaka i to može biti veliki problem za imunološki sistem, koji pokušava da se odbrani od njih. Imunološki sistem identifikuje virus gripa preko njegovog omotača-antigena koji odgovara određenim antitelima. Ako greška u RNK značajno promeni omotač, virus moze da postane neprepoznatljiv za imunološki sistem. Međutim, na masnom omotaču virusa nalaze se proteinski i enzimski nastavci, koji su izuzetno važni za identitet virusa. Protein je hemaglutinin (H), a enzim raminidaza (N), omotač uvek ima jednu istu vrstu H i jednu vrstu N, jer H je protein koji se veže za čelije domaćina i zauzima ih a N je enzim pomoću koga virus beži. Kada se virus unutar čelije umnoži, N nastavci razgrađuju hemijske materije koje zadržavaju viruse u čeliji. Ove hemijske materije se nazivaju neuraminidaze. S obzirom da su H nastavci ti, koji virusu omogučavaju prodor u čeliju, ova razlika trenutno sprečava virus da pređe na ljude, iako mala promena na H nastavcima može to da omogući. Ovo je antigenetski potomak, i razlog je zašto se grip javlja, jer antitela koja su se stvorila, sledeće godine ne prepoznaju isti grip. U stvari s vremena na vreme različiti virusi gripa kolonizuju istu čeliju. Kada se to dogori, njihova RNK može da zauzme veliki deo čelije, a virusi mogu da razmene osobine. Ako ove promene uključe gene koji sačinjavaju virusni omotač, taj proces zovemo antigenska promena i može da uzrokuje dramatične posledice. Virus koji je imao istu vrstu omotača, pogodnu za prodiranje samo u ptičje kao i svinjske čelije, na ovaj način može da dobije gene za omotač koji može da otključa i ljudske čelije. Tako da virus preskače barijere između različitih vrsta i dovodi do pandemije. Izlazkom iz ćelije ponekad virusne čestice eksplodiraju iz ćelije uništavajući je, što se čak može reči, da su virusi glavni akteri u evoluciji vrsta, i da je DNK ostatak prošlih virusnih infekcija, koje su iritirale svoj genetski materijal u genetski materijal inficirane vrste, a da su čestice protonskog Sunčevog vetra samo prenosioci u lancu pojave i daljeg širenja virusnih infekcija.
IMUNI SISTEM NAŠA PRIRODNA ZAŠTITA
Kod ovakve patogenosti, napadnuto telo uključuje brojne mehanizme za odbranu. Pored raznih vrsta tečnih proteina, u sastavu krvi, tu su fagocitne čelije, interferoni, bela krvna zrnca i antitela, linfociti sa ćelijama B i T. Sama borba sa virusima je veoma problematična, jer su virusi veoma mali, većinu vremena ostaju u čelijama čak i ne reagujući, i kada se poćnu kretati između čelija, tada budi primečeni i napadnuti od linfocitnih čelija B, koji se antitelima hvataju za njih po principu ključ-brava, rapidno se umnožavajući, da bi stvorile ogroman broj antitela. Ali, ukoliko se telo napadnuto virusom nije srelo sa tim virusom ranije, nagomilavanje antitela se događa presporo, i mnoge virusne čestice imaju vremena da se uvuku u telesne čelije pre nego što do njih stignu antitela. Tada dalju borbu sa virusima preuzimaju linfocitne čelije T, koje odmah počinju sa reagovanjem čim počne nagomilavanje virusa, jer su predhodno bile upozorene od unutrašnjih čelijskih transportera zvanih MHC. MHC-i prenose hemijske materije iz unutrašnjosti čelija na njenu površinu. Preuzimajuči materije uz uobičajenu hemijsku reakciju oni preuzimaju i virusne proteine. Virusni proteini se tada iznose na površinu čelije, i tamo bivaju izloženi, tako da se na njih mogu pričvrstiti sve linfocitne T čelije. Tada, čelije T hemijskim putem, probijaju rupe u čeliji virusa, ubrizgavajući određenu dozu enzima, i to bi bio jedini način obračunavanja čelija T sa virusima gripa, gde pomažu i druge vrste čelija T, koje deluju tako, da oslobađaju proteine pod imenom, citokini koji ih podstiču na delovanje.Veoma je važno, da imunološki sistem prepozna da je opasnost prošla. Ukoliko čelija T, i antitela, nastave da se umnožavaju, mogu da preplave telo baš kao rak i tako bolest pređe u kancerogenu. Zato čelije T svoje toksično delovanje, okreću protiv samih sebe, i protiv ćelija B, koje nastavljaju da se razmnožavaju. Preživljava samo veoma mali broj, koji zadržava sećanje na virus, i uništavanje istog, kako bi isti bio prepoznat, i reakcija bila brža, od razmnožavanja virusa koji je napao telo.
LEK O KOJEM SE CUTI
Da li ste se zapitali kako to da se niko ne zarazi prilikom obreda pričešća u hrišćanskim hramovima, kada više stotina ljudi pije iz iste kašičice? Ili kako to da je evropska aristokratija preživela epidemije kuge i kolere, koje su pokosile njihove podanike? Ili, zašto se na dvoru Cara Dušana jelo srebrnim kašikama, kada bi im više odgovarale zlatne?Odgovor je krajnje jednostavan SREBRO!Čovekov organizam, sadrži veliki broj hemijskih - oligo elemenata, jedan od njih je i srebro.Srebro u obliku koloida je savršeno čista voda u kojoj se nalaze veoma male čestice srebra čistoće 99,9% veličine od 0,001 mikrona u prečniku. One su toliko male da na njih ne deluje sila gravitacije, i ne talože se već ostaju ravnomerno raspršene u tečnosti. Koloid je najbolji način primene srebra u medicini, upravo zato što su čelije i telesne tečnosti svih živih bića zapravo u koloidnom stanju. Zato organizam mnogo lakše prihvata lek koji je u koloidnom stanju. Jedan od razloga što se u bolnicama lekovi daju putem infuzije direktno u krv je biološka dostupnost i brzo delovanje. Klasični lekovi su, međutim, uglavnom u stanju kristala i organizam mora prvo da ih pretvori u koloid da bi ih iskoristio. Zato u organu za varenje dolazi do uništenja korisnih bakterija crevne flore.Koloidno srebro se, međutim apsorbuje u krv veoma brzo i pre dolaska u želudac, a u želucu ne izaziva neprijatne sporedne efekte zato što ne deluje na korisne saprofitne bakterije. Koloidna srebrna voda je prirodan, netoksičan, bezbedan lek. Ovaj lek ima izraženo antimikrobno i imunomodelirajuće dejstvo. Osnovna uloga srebra u našem organizmu je jačanje prirodnog imunog sistema. Samo prisustvo pozitivnih jona srebra (Ag+) omogućuje da organizam proizvodi više imunoglobulina, fagocita i T-linfocita. Srebro deluje kao katalizator, blokirajući određene enzime, koje virusi, bakterije, gljivice praživotinjice koriste u svom metabolizmu. U kontaktu sa srebrom, ovi izazivači bolesti, brzo ostaju bez kiseonika, hrane i raspadaju se. Ovaj proces je veoma brz i efektan, i ni jedan mikroorganizam ne može da mutira i stekne otpornost na jone srebra. Nekoliko njih je ipak otporno, i to su oni mikroorganizmi koji su neophodni za funkcionisanje organa za varenje. Dodatna uloga jonizujućeg srebra u organizmu je ta: da su čestice srebra toliko male, da lako prolaze kroz čelijsku membranu u čovekovom organizmu, i unutar čelije neutrališu viruse koji se tamo razmnožavaju. Značajno je i to, što jonizujuće srebro uništava ne samo uzročnika nego, i toksine koje on izlučuje. Jonizujuće srebro deluje i kao aktivan antioksidant, pa se čestice srebra u krvi veoma lako vezuju za molekule slobodnih radikala, koji su uglavnom elektronegativni i neutrališu ih.Količinu srebra u našem organizmu unosimo putem hrane i vode, pa u tkivima našeg organizma, količina srebra normalno dostiže 0,02 mg na 100gr suve materije. Najviše srebra sadrže tkiva velikog mozga, jezgra nervnih čelija, žlezde endokrinog sistema, spoljni deo oka i kosti. Kao strukturni element tkiva našeg organizma, i katalizator učestvujući u procesima razmene materija, srebro se troši, pa su prosečne dnevne potrebe za ovim elementom 0,088mg.-0,09mg. Razvojem industrijskog načina poljoprivredne proizvodnje, obradom zemlje sa mineralnim đubrivima u zemljištu kao i vodi, srebra ima sve manje ( 0,007mg ), pa je potrebno da nedostatak nadoknadimo u obliku koloidne srebrne vode, i time ojačamo naš imunološki sistem i preventivno ga zastitimo.
PREVENTRIVNA PRIMENA
Da bi se od virusa tipa A, H1N1 ili kako ga nazivaju Meksički grip,preventivno imunološki zaštitili, potrebno je tri puta dnevno uzimati po jednu kafenu (iskljućivo plastičnu ili drvenu) kašičicu u toku dana, a kod pojave simptoma gripa na svaka dva sata, po jednu kafenu (plastičnu ili drvenu kašičicu) koloidne srebrne vode, sve dok simptomi postoje. Tećnost ne gutati odmah, desetak sekundi istu zadržati ispod jezika, a zatim je izbučkati u ustima kako bi srebrna voda svojim dejstvom uticala na viruse i bakterije u usnoj šupljini, pa zatim sadržaj progutati. Dejstvo se u organizmu odvija veoma brzo, jer želudac ne treba da razlaže unetu tečnost, koja je u koloidnom stanju, kao što je to sa lekovima. Hronični bolesnici istu dozu mogu koristiti uz propisanu lekarsku terapiju. Masku koju nosimo, treba povremeno orošavati srebrnom koloidnom vodom sa spoljne strane, iz male sprej bočice koju možemo nositi uza se.Medicinsko soblje ima dve vrste maski koju koristi, jednu za tzv. trenutu-par sati upotrebu, i onu sa dugotrajnim dejstvom na bazi koloidnog srebra, a o tome cute ( ali su one u apotekama malo skuplje).I pored toga,obratite paznju, da virus u nase telo ne ulazi samo kroz usta, ili nos, vec i kroz sluznice oka. Sta ocu ovime da kazem: VELIKA JE ZABLUDA, KORISTITI NEKAKVU ZASTITNU MASKU, KOJA USTVARI NE POMAZE U ZASTITI OD VIRUSA, AKO ONA IMA VIROSNOG PRODORA KROZ SLUZNICE OKA, A TO JE, TRECA VRSTA ULAZA VIRUSA, BEZ IKAKVE ZASTITE.PAZNJA! Potrebno je tri puta dnevno ubrizgavati po jednu kap koloidne tecnosti u oba oka kako bi se zastititili i kroz ovu vrstu prodora virusa,(Primena maski u hiruskim intervencijama od strane medicinskog osoblja je zbog IZDISAJA, osoblja, koji nose veliki broj bakterija, pa i virusa, na otvorenu ranu pacijenta na hiruskom stolu, i ona je u tom slucaju opravdana, ali samo iz razloga, da osoblje ne prenese bakterije ili viruse na otvorenu ranu pacijenta.)ZASTITNA-VOJNA MASAKA JE PRAVA ZASTITA, (POGLEDAJTE KAKO IZGLEDA TAKVA ZASTITNA MASKA-IMA OBRAZINU, FILTER ZA UDISAJ-IZDISAJ- ILI CEDILO, I OBAVEZNO ZASTITNE NAOCARE), CEDILO KOJE BI SE OROSOVALAO SREBRNOM VODOM KROZ ONU RUPICU IZ MALE SPREJ BOCICE-POVREMENO, U KOJOJ BI BILA KOLOIDNA SREBRNA VODA, ADEKVATNO BI NAS ZASTITILA OD ULASKA-UTICAJA VIRUSA GRIPA.Zdravi bili! |
|
Sve o H1N1
