Štampaj stranu | Zatvori okvir

Turističko korišćenje Lazareve pećine i Vernjikice

Printed from: Etos diskusioni forum
Topic URL: http://www.forum.mibor.rs/teme.asp?TOPIC_ID=632
Printed on: 26 Oct 2014

Topic:


Autor teme: draganr
Subject: Turističko korišćenje Lazareve pećine i Vernjikice
Posted on: 27 Feb 2005 16:30:20
Message:

Poslednjih meseci u javnosti i na ovom Forumu razvila se intenzivna rasprava o Lazarevoj i drugim zlotskim pecinama. Uglavnom je ovo pitanje razmatrano u grupi tema koje se odnose na speleologiju mada postoje i drugi aspekti sa kojih se moze pristupiti problemu ovih i drugih speleoloskih objekata.
Ovoga puta bi zeleli da to bude sa aspekta njihovog turistickog koriscenja, te ovaj prilog iz POLITIKE stavljamo na Forum u grupi tema Turizam:

Zlotske pećine u nemilosti

Otkrivene pa zapuštene

Bor – U vreme otvaranja, 1978. godine, posle dugogodišnjih istraživanja, pećine na području borskog sela Zlot (Lazareva i Vernjikica ) bile su najuređenije i najprivlačnije za turiste u celoj Srbiji, a sada su gotovo potpuno zapuštene.
Speleolog dr Radenko Lazarević, koji je predvodio istraživanja na ovom području, izjavio je ovih dana u Zlotu – na skupu posvećenom Međunarodnom danu vodenih staništa i zaštiti Lazareve pećine – da su Zlotske pećine, bez premca na Balkanu, sada gotovo potpuno nedostupne posetiocima.
Posebno je, po oceni Radenka Lazarevića, nedostupna pećina Vernjikica, nekada najlepša i i najatraktivnija na području SFRJ, sa 11 veličanstvenih dvorana neobične lepote i dimenzija. A sada je, kaže Lazarević, u toj pećini uništena celokupna rasvete.
Sada tu, veli, nema ni jednog santimetra od nekadašnjih deset kilometra kablova, a uništen je i napojni kabal koji povezuje Lazarevu pećinu sa Vernjikicom.
Merodavnima u borskoj opštini i Srbiji biće predloženo da ovaj pećinski kompleks urede i učine dostupnim turistima. Najpre, kažu speleolozi, treba krenuti u uzgradnju pristupnog puta do Vernjikice i pešačkih staza između ove i Lazareve pećine. Procenjuje se da ulog nije veliki s obzirom na zaradu koja bi se dobijala od turizma, a za obnovu rasvete bilo bi dovoljno i 30 hiljada evra.
S.T.
Izvor: Politika, Iz naših krajeva, subota 26.2.2005

Ocekujemo da ce ovaj i slicni clanci, ocene i inicijative doprineti da dodje do obnavljanja turisticke infrastrukture u Lazarevoj pecini i Vernjikici.
Posto je turisticko koriscenje pecina usko povezano sa njihovom zastitom kao prirodnih vrednosti, predlazemo administratoru Foruma da u konferenciji Ekologija otvori grupu tema o zastiti prirodnih vrednosti kako bi tamo mogli da razvijemo dijalog o zastiti speleoloskih objekata, ali i citavog Juznog Kucaja, Stola, Velikog i Malog Krsa i dr.

Replies:


Autor diskusije: vasa
Replied on: 19 Mar 2005 21:11:53
Message:

18.03.2005 predsednik opštine Bor Dragan Veličković i podpredsednik Nebojša Popović primili su Dr.Radenka Lazarevića i članove speleološkog kluba "Bradan".Teme razgovora su bile:

1.Program hitnih radova u Lazarevoj pećini
2.Projekat revitalizacije pećine Vernjikice

Uređenjem dve Zlotske pećine - Vernjikice i Lazareve pećine - bio je ostvaren do tada najambiciozniji projekat turističkog iskorišćavanja pećina u Srbiji.Za turističke posete, pećine su otvorene 7.10.1978 godine, iako nisu bili završeni svi radovi.

Pored navedenih uređenih pećina, u njihovoj neposrednoj blizini ( kraška površ Dubašnica ),
Speleološka ekipa R.Lazarevića, istražila je još preko 100 pećina, od kojih njih desetak ne zaostaje, a poneke prevazilaze jednu od uređenih pećine - Lazarevu pećinu.Prema tome, okolina Zlota, raspolaže najvećom koncentracijom speleoloških objekata u Srbiji, kao i ostalim kraškim retkostima:
Ponori, jame, kanjoni, vrtače, vrela i dr.Po tim prirodnim retkostima, Dubašnica ispunjava sve uslove da se zaštiti i proglasi za Nacionalni park geomorfoloških pojava i retkosti - za Park Prirode.

Pećina Vernjikica je najgrandiozniji speleološki objekat u Srbiji, pa i u bivšoj Jugoslaviji.Nije najduža, ali raspolaže sa najvećim dvoranama (najprostranijim i najvišim).Na primer, dvorana Koloseum, zahvata 1/3 hektara, sa visinom od preko 51m i vazdušnom zapreminom od 90.000m3.Inače, ukupna površina Vernjikice iznosi13.000 m2, a zapremina 260.000 m3 .U skladu sa dimenzijama pećine je i njen nakit.Ima pećinskih stubova, čiji je prečnik 11 m, a visina preko 20 m.

Međutim, Vernjikica nije više objekat speleološkog turizma (zarušen je izlaz iz pećine, uništena je i pokradena elektroinstalaciona oprema: reflektori, kablovi).Da bi se ova pećina iz bajke vratila turističkoj privredi, potrebna je kompletna obnova i dogradnja Programa iz 1978. godine, koji nije tada ostvaren.

Vernjikica je povezana sa Lazarevom pećinom, površinskom pešačkom stazom, dužine 1530m, s visinskom razlikom od oko 160m.To je bilo rešenje I faze uređenja Zlotskih pećina.Da bi se skratilo vreme putovanja od Lazareve pećine do Vernjikice i omogućilo svim starosnim grupama da posete pećinu, predviđena je izgradnja obilaznog puta, ustvari rekonstrukcija starog seoekog puta za Dubašnicu, kojim bi se posetioci dovezli na novi parking u blizini ulaza u Vernjikicu.To bi bila II faza uređenja Vernjikice, odnosno, ako se obezbede sredstva, ove dve faze bi se spojile i tako bi bio ostvaren atraktivan program iz 1978 godine.

Prema II fazi uređenja Vernjikice, posetioci bi dolazili na novi parking, a po obilasku pećine, vraćali se na isti parking, gde ih čeka autobus ili će pešačkom stazom sići do Lazareve pećine, gde će ih već čekati autobus.

Postoji i III faza uređenja Vernjikice, koja je uslovljena završetkom kružnog puta Borsko jezero - Vernjikica - Lazareva pećina - Zlot - Borsko jezero.Međutim, III faza je za sada samo vizija, s obzirom a njeno koštanje.

Predlog je da se Vernjikica osposobi prema I fazi uređenja, koja nije skupa i može se ostvariti do početka turističke sezone.Na taj način, ovaj biser speleoturizma bio bi ponovo u funkciji, a uporedo se mogu izvoditi građevinski radovi iz druge faze, uglavnom putna infrastruktura.

Opština Bor priprema projekte za konkurs Ministarstva trgovine, turizma i usluga za korišćenje podsticajnih sredstava u 2005 godini za realizaciju projekata iz oblasti turizma. Potpredsednik vlade M.Labus je prošle nedelje na TV Bor takođe pomenuo da je potrebno dostaviti projekte i da će na Vladi razmotriti.....
SK"Bradan", DMI, PSD "Crni vrh" su od decembra 2004 godine pokrenuli intenzivne aktivnosti na istraživanju pećina, zaštiti i staranju o Zlotskim pećinama , ovim projektima koje smo predali rukovodstvu Opštine Bor želimo da naš kraj dobije najkvalitetniju ponudu u oblasti speleoturizma u SCG.Rukovodstvo Opštine Bor je obećalo da će se maksimalno založiti da se novac za navedene projekte obezbedi i planirani radovi realizuju.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 21 Mar 2005 09:24:01
Message:

Drago nam je sto vidimo da je opštinska vlast podržala revitalizaciju najlepših Zlotskih pećina i uvažila predloge dr Radenka Lazarevića i ostalih koji se zalažu za očuvanje ovih prirodnih lepota.
U prilog ovim naporime evo članka iz "Kolektiva":

Zaštita Lazareve pećine


Sačuvati prirodna bogatstva od uništavanja. - Speleološki centar i primena međunarodnih kriterijuma zaštite



BOR. – Zaštitu Lazareve i pećine Vernjikica, kao i drugih pećina, treba podići na viši nivo nego što je sada slučaj sa Lazarevim kanjonom kao spomenikom prirode. To bi mogao biti međunarodni nivo zaštite po kriterijumima Ramsarske konvencije, rečeno je na Okruglom stolu o zaštiti Lazareve pećine povodom 2. februara, Svetskog dana vodenih područja. Speleološki klub „Bradan“, Društvo mladih istraživača, Planinarsko društvo „Crni vrh“ i LEAP kancelarija Borskog okruga, sa predstavnicima Odbora za karst SANU, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Prirodnjačkog muzeja Beograd, kao i mnogih republičkih institucija, razmatrali su kako na najbolji način zaštititi najlepše i najbogatije pećine u Srbiji. Lazareva pećina je po svojoj grandioznosti najpristupačnija turistima, ali je Vernjikica neuporedivo lepša. Međutim, ni one, kao i mnoge druge pećine u ovom karsnom području, nisu istražene. Još uvek kriju kilometre hodnika, pećinskih prostorija, jezera i izvora vode. Za istraživanja koja bi po procenama speleologa trajala godinama, jer je u pitanju grandiozni pećinski sistem koji zahteva angažovanje različitih naučnih disciplina i institucija, biće potrebno mnogo para. Isto tako, i za osposobljavanje bar dela ovog prirodnog bogatstva za pristup turistima.
Prema rečima dr Radenka Lazarevića koji se već tri decenije bavi istraživanjem karsta u istočnoj Srbiji, pojedine pećine su izvesno vreme bile pristupačne i turistima, ali je loše čuvanje i gazdovanje dovelo do oštećenja mnogih pećinskih ukrasa, stvaranih milenijumima. Zbog toga je predloženo da se odrede novi staraoci (do sada su to bili Turistička organizacija Bor, ZZ Zlot, DP „Brestovačka banja“) koji će moći da se brinu o njima. Sadašnji staralac su „Srbijašume“ koje nemaju uslova, pa to i ne čine. Predloženo je i da se organizuje Speleološki centar koji bi pripremio godišnji i petogodišnji program rada, utemeljen na domaćin i međunarodnim propisima. Zaključeno je da bi ovakvim pristupom, kao i nominacijom Lazareve (Zlotske) pećine za Ramsarsko područje, sve aktivnosti bile podigunute na međunarodni nivo. Srbija bi se uključila u savremene evropske integracione tokove, a rezultati istraživanja i zaštite pećine bili daleko validniji nego do sada.
S. Ćosić
Izvor: Kolektiv, list RTB Bor,ponedeljak 28. februar 2005.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 02 Jul 2005 00:08:31
Message:

Ministarstvo za turizam prihvatilo projekt opstine Bor o uredjenju zlotskih pecina!

Evo nekih clanaka o tome:

Dragulj turizma


Uredjenje zlotskih pecina


Bor – Ministartvo turizma Republike Srbije izdvojilo je 400.000 dinara za reaktiviranje zlotskih pecina, koje se nalaze u blizini Bora. Ugovor je sa ministrom turizma Bojanom Dimitrijevicem potpisao Dragan Velickovic, predsednik opstine Bor, koji je istakao da ce ova sredstva biti ulozena u obnavljanje resvete u pecinama, kako bi ovaj turisticki dragulj popnovo bio dostupan sirokoj javnosti.
Pored ovih 400.000 dinara, Ministarstvo turizma obezbedilo je i 250.000 dinara za medijsku i katalosku promociju opstine Bor.
D.S.

Izvor: Kurir, cetvrtak 30.jun 2005.


Obnova "Srpske Postojne"


BOR - Čuvene Zlotske pećine, u području južnog Kučaja, od kojih se po lepoti, bogatstvu nakita i veličini izdvajaju Lazareva i Verinjikica, zablistaće kao nekada: Ministarstvo za turizam, trgovinu i usluge obezbedilo je 650 hiljada dinara za popravku rasvete i zapuštenih puteva i staza.

Na taj način, ponovo najverovatnije već najesen, biće otvorena "Srpska Postojna" (Zlotske pećine su po svemu ravne Postojnskoj jami u Sloveniji).

- Pećine su zbog nebrige poslednjih godina prepuštene sebi. Rasveta je pokradena ili uništena, a putevi zarasli u korov. Na Verinjikici su i ulazna vrata obijena, seljaci tamo čuvaju poljoprivredne mašine i gorivo, nema ni čuvara. Pećinama gazduje Zemljoradnička zadruga, a Zlotski kanjon i ceo taj planinski predeo u rukama je "Srbija šuma" - kažu u SO Bor koja zajedno sa turističkim objektima na Crnom vrhu i Dubašnici planira da u najkraćem roku stvori najveću turističku oazu u istočnoj Srbiji.
B. F.

Izvor: Glas javnosti, petak 1. jul 2005.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 05 Mar 2007 11:32:08
Message:

Zlotske pećine i Lazarev kanjon predati opštini na korišćenje


Ponovo čuvari svojih bisera


BOR. – Krajem januara predsednik oštine Bor Branislav Rankić je potpisao ugovor, a ubrzo potom njegov zamenik Dragan Žikić od predstavnika Srbijašuma i simbolično preuzeo ključeve Zlotskih pećina. Time je opštini Bor zvanično poverena briga o ovim speleološkim raritetima (koji su još 1949. godine stavljeni pod zaštitu države), kao i o Lazarevom kanjonu – riznici retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Njihovo čuvanje i održavanje, zajedno sa dva objekta u ataru Dubašnice koji su pogodni za boravak izviđača i planinara, podrazumeva i mnogo smislenije i plodnije korišćenje u razvoju turizma kao jedne od realnih alternativa bakrocentričnoj priverdi.
Podsetimo da su u okolini Zlota, pored Lazareve i Vernjikice, još i Vodena, Mandina i pećina Hajdučica, a ispitana je i kraška jama Stojkova ledenica. Za turističke posete bile su uređene samo Lazareva pećina i Vernjikica s obzirom na to da obiluju pećinskim nakitom neobičnih oblika i boja kome su speleolozi dali i slikovita imena – Carska loža, Dirigent, Orkestar, Pećinski čovek, Baba, Gljiva, Fontana... Ni ove druge pećine, kao ni fotosafari Lazarevim kanjonom i Dubašnicom, nisu ništa manji izazovi za one koji vole prirodu.
Lj. A.

Izvor: List RTB Bor "Kolektiv", 28. februar 2007.


Autor diskusije: meda
Replied on: 23 Apr 2007 11:27:02
Message:

Inicijativom Odseka za privredu i zastitu zivotne sredine opstine Bor, pristupilo se turistickom valorizovanju neopisivih i dosada skrivenih od javnosti - prirodnih lepota ovog prostora. Oformljena je turisticka organizacija, izradjen projekat uredjenja Lazareve pecine, dobijena skromna sredstva od strane Ministarstva za turizam koja su posluzila kao inicijalni motiv da krenemo u ozbiljnu borbu da opstina Bor od sada pa nadalje bude reprezentovana na jedan sasvim drugaciji nacin, daleko od dimnjaka i njihovih stetnih uticaja. Malo je onih koji znaju i veruju da je okolina Bora prava oaza mira, sklada, zelenila i zdravlja. Ali je priroda nasla nacina da okruzi ovu zagadjenu opstinu sa svih strana i podari neverovatna, raznovrsna i retka bogatstva. Pa tako s jedne strane imamo velelepne planinske masive, s druge Brestovacku banju sa lekovitim izvorima, sela izuzetnih lepota sa bogatim etno, eko i ostalim motivima, Zlotske pecine, borsko jezero koje iako vestacka tvorevina privlaci paznju svojom neverovatnom lepotom i prirodnim uklapanjem u ambijent.
Nazalost, svi ovi potencijali su gurnuti u stranu pred industrijalizacijom... medjutim ne zauvek!
Nakon dugotrajne i temeljne pripreme, resavanja korisnickog statusa sa JP „Srbijasume“ i pribavljenih uslova zastite prirode od Zavoda za zastitu prirode Srbije, najzad su otpoceli radovi na rekonstrukciji i pripremi Lazareve pecine za predstojecu turisticku sezonu. Akciji su se prikljucile mnoge organizacije, institucije i preduzeca u opstini Bor. Ocekuje se da ce vec od sredine maja pecina biti stavljena u funkciju i pruziti zadovoljstvo svim zainteresovanim turistima a narocito gradjanima Bora i ziteljima sela Zlot, koji sa nestrpljenjem ocekuju njeno spektakularno otvaranje.
Inace Lazareva pecina je samo jedna u nizu pecina koje se nalaze u okviru Spomenika prirode „Lazarev Kanjon“, u istocnoj Srbiji, na istocnom obodu planine Kucaj. Udaljena je 3,5km od centra sela Zlot, 19,5km od Bora, 30km od Boljevca, 215km od Beograda. Predstavlja izvorsku recnu pecinu; Ukupna duzina istrazenog dela pecine je 1592m; Sada vec nezvanicno najduza pecina u Srbiji, bila je predmet visestrukih speleoloskih, geoloskih, bioloskih i arheoloskih istrazivanja od kraja proslog veka do danas. U njoj su otkrivene kosti pecinskog medveda, pecinskog lava i drugih zivotinja ledenog doba, kao i ostaci orudja i posudja.
Osim Lazareve pecine tu je i grandiozna Vernjikica , a istrazeno je jos desetak pecina koje predstavljaju znacajne speleoloske objekte po duzini, specificnostima nastanka, bogatstvu nakita, hidrografskim i morfoloskim karakteristikama.
Ne sme se izostaviti jedinstvenost Lazarevog kanjona ispunjenog spletom impozantnih kanjonskih dolina, speleoloskih objekata, interesantnih prirodnih pojava i procesima kraske cirkulacije voda, izvanredne predeone raznolikosti i lepote, bogatstvom biljnog i zivotinjskog sveta od kojih se mnoge vrste nalaze na evropskoj Crvenoj listi globalno ugrozenih. S obzirom na vrednosti koje poseduje, Lazarev kanjon ima svojstvo prirodnog dobra i Uredbom Vlade Republike Srbije stavljen je pod zastitu kao prirodno dobro od izuzetnog znacaja zastite kao spomenik prirode i svrstan je u I kategoriju.
Ovo su samo poceci, radovi na borskom jezeru su takodje u toku, Brestovacka banja je u funkciji, tako da Bor vec ima bogatu ponudu za predstojecu sezonu.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 23 Apr 2007 21:55:19
Message:

Gornja informacija preneta je u celini na mreži ekoloških nevladinih organizacija VOLVOX u ponedeljak 23. aprila 2007.

Nadamo se da će ponovno pojavljivanje informacija o Lazarevoj pećini i ostalim prirodnim vrednostima okoline Bora ponovno vratiti nekada brojne posetioce. Ali naravno sada turističko korišćenje ovih vrednosti mora biti samo na principima održivog turizma, jer ćemo u protivnom opet doći u istu situaciju devastacije svih dosadašnjih prirodnih vrednosti u Boru koje su bile u turističkoj upotrebi.

Dakle, nadamo se da je inicijativa Otseka za zaštitu životne sredine Bor da se prirodne vrednosti borske okoline ponovo osposobe za turističko korišćenje motivisana pre svega brigom da se više ne dozvoli njihova devastacija. A pri tom se ove vrednosti mogu čuvati i tako što će se obezbediti da ih vide svi zainteresovani posetioci - turisti, učenici, istraživači, naučni i stručni radnici, koji će biti svojevrsna kontrola u kakvom su stanju, kako ih čuvamo, koristimo, brinemo o njima...


Autor diskusije: gajicbor
Replied on: 05 May 2007 17:05:52
Message:

POČETAK RADOVA NA UREĐENJU LAZAREVE PEĆINE

Danas 05. maja 2007.godine oko 10.00 časova, otpočeli su građevinski radovi na uređenju betonskih staza u Lazarevoj pećini.
I ovaj put, kao i mnogo puta do sada, graditelj i mecena je Porodica Gajić i njihova građevinska firma "BOKING".
Najstariji Gajić, počivši Vlastimir, je učestvovao u speleo aktivnostima u, tada, Zlotskoj pećini, pedesetih godina prošlog veka, a pisac ovih redova, sedamdesetih godina prošlog veka, što je i bio jedan od presudnih razloga da se pojavimo u ulozi donatora za uređenje Lazareve pećine.
Drugi, veoma važan razlog je taj, što je "BOKING" već izgradio Crkvu "SVETOG PROROKA ILIJE" u Zlotu 1997. godine, a treći što "BOKING" ove 2007 slavi 15 godina uspešnog rada i postojanja.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 06 May 2007 20:43:15
Message:

ZLOTSKE PEĆINE U NOVOM RUHU


Hodnici i dvorane Lazareve pećine i Vernjikice, koje stručnjaci porede s Postojnskom jamom u Sloveniji, uskoro će biti dostupne turistima


BOR - Obnova i uređenje podzemnih prostora čuvenih po veličini i lepoti - Zlotskih pećina (Lazareva pećina i Vernjikica), koje stručnjaci porede s Postojnskom jamom u Sloveniji, juče je konačno počela, posle dve decenije čekanja.

Pošto su opština Bor i opštinska turistička organizacija dobili od JP "Srbijašume" pravo gazdovanja Zlotskim kanjonom i pećinama, nabavljen je građevinski materijal i elektrooprema za najneophodnije radove i osvetljenje hodnika i dvorana. Najviše novca za ovaj poduhvat stiglo je iz republičkog budžeta.

- Pećine su godinama služile zemljoradničkoj zadruzi u Zlotu, koja uopšte nije brinula o izgledu i potrebama turista i đačkih ekskurzija. Električne instalacije su pokradene, a ekipa filma "Čarlston za Ognjenku" je, snimajući mnogobrojne scene, ostavila nered.

- Moraće da se uloži dosta truda kako bi se ceo prostor preuredio i, kao nekad, ponovo prilagodio turističkim potrebama. Jer, reč je o najvećoj pećini u Srbiji, dugoj sedam kilometara, mada speleolozi iz naše zemlje i Bugarske još istražuju podzemne hodnike, nakit i ostale dragulje - kaže Dragan Žikić, zamenik predsednika Opštine Bor.

Ljiljana Marković iz opštinskog odbora za zaštitu životne sredine ističe da će se najpre urediti plato ispred Lazareve pećine i izbetonirati staze. Poslovi su povereni preduzeću "Boking" i Fabrici opreme i delova iz Bora.

Javnost je poslednjih dana uznemirena pojavom buradi s opasnim, otrovnim materijama na ulazu u Lazarevu pećinu, ali je najhitnije reagovanso i prazne posude s neznatnim ostatkom laka prenete su na prvobitno odredište, u krug Fabrike lak-žice. Ostao je samo materijal za betoniranje.
(SINA)

Izvor: KURIR. 6. maj 2007., http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/maj/06/SR-02-06052007.shtml


Autor diskusije: dragana
Replied on: 22 May 2007 23:57:20
Message:

Da li postoje mogucnosti da se dobije novac i za uredjenje Vernjikice? Kada bi se i oba uredila ponuda bi bila jos zanimljivija.

Pozdrav
Dargana


Autor diskusije: draganr
Replied on: 26 May 2007 19:22:10
Message:

Na sajtu Turističke organizacije Srbije http://www.serbia-tourism.org/ nalazi se sledeći tekst o Zlotskim pećinama:

Zlotske pećine


Istočna podgorina Kučaja u istočnoj Srbiji, naročito okolina sela Zlot, veoma je bogata speleološkim lolalitetima. Ističu se pećine Lazareva, Vodena, Mandina, Vernjikica i Hajdučica. Ispitana je i kraška jama Stojkova ledenica. Svi ovi objekti poznati su pod zajedničkim nazivom Zlotske pećine.

Hajdučica je dugačka 723 m i bogata je nakitom, Mandina pećina je dugačka 410 m i sadrži obilje stalaktita i stalagmita. Vodena pećina je dužine 180 m, a Stojkova ledenica sadrži horinzontalne i vertikalne delove kanala. Sve one za sada su dostupne samo speleolozima. Za turističke posete uređene su Lazareva pećina i Vernjikica.

LAZAREVA PEĆINA

Lazareva pećina je poznata i kao Zlotska pećina. Od Zlota je udaljena 3 km, od Brestovačke Banje 14 km i od Bora 21 km. Ulaz u pećinu se nalazi na na levoj obali Lazareve reke, na nadmorskoj visini od 291 m.

Za vreme svoje vladavine Turci su bili zazidali ulaz, kako bi sprečili skrivanje hajduka i zbegova. Prve arheološke podatke o pećini dao je Feliks Hofman 1882. godine, a sedam godina kasnije i Jovan Cvijić. Od 1953. godine turističkim uređenjem pećine bavio se Radenko Lazarević.

Lazareva pećina se ubraja u grupu izvorskih speleoloških objekata. Ima dva kanala, od koji je stariji suv (fosilan), a mlađi rečni (aktivan). Pećinske kanale izgradila je pećinska reka. Ukupna dužina ispitanih kanala je 1.592 m. Od toga na "Glavni kanal" sa "Ulaznom dvoranom" otpada 623 m. Dužina suvih kanala i dvorana je 1.225 m, a periodično plavljenih 367 m. Ukupna površina podzemnih prostorija je 9.907 m?, a zapremina preko 52.000 m?.

Za posetioce je uređeno oko polovine istraženih kanala. Za turiste je zanimljiva "Ulazna dvorana", kao prvi susret sa neobičnim svetom podzemne tišine i večnog mraka. "Glavni kanal" je poprečnog preseka, na nekim mestima je širok 10 m, a visok 18 m. Pećinskim nakitom su bogate "Koncertna dvorana" i "Dvorana slepih miševa". Stalaktiti i stalagmiti, pećinski stubovi, draperije, bigrene i kalcitne kadice svih oblika i veličina zapažaju se svuda unaokolo, čineći prostor lepim i romantičnim. Najlepši i najveći primerci pećinskog nakita imaju i svoja imena: "Stogovi", "Fontana", "Plast", "Bizon", "Carska loža", "Dirigent", "Orkestar", "Slapovi", "Kula kneza Lazara" i dr.

VERNJIKICA


Vernjikica se nalazi 1,5 km od Lazareve pećine, u kanjonu Lazareve reke, na nadmorskoj visini od 454 m. Povezana je sa Lazarevom pećinom uređenom pešačkom stazom. Naziv pećine potiče od vlaške reči var, što znači krečnjak.

Prva istraživanja Vernjikice datiraju iz 1960. godine, a prilazna pešačka staza je uređena 1976. godine, kada je i završen projekat turističkog uređenja pećine.

Vernjikica je suva pećina, nastala u suvim krečnjacima, što je od značaja za izgled pećinskog nakita. Sastoji se iz više dvorana i suženja. Ukupna dužina kanala i dvorana je 1.015 m, ukupna površina je 13.000 m? i praktično je cela uređena za posetioce. Od ulaza u pećinu smenjuju se dvorane "Prijemna", "Kaskadna", "Vilingrad", "Ponor", "Koloseum", "Mramorje", "Sala oružja", "Mermerna" i "Siparska", a sve su dostupne turistima. Prava znamenitost ove pećine je dvorana "Koloseum", jedna od najvećih i najviših dvorana u pećinama Srbije. Ima oblik kruga, prečnika je 60 m i visine 59 m. Dvorana "Vilingrad" ima najlepši nakit, a speleolozi su najinteresantnijim oblicima dali slikovita imena: "Pećinski čovek", "Baba", "Obelisk", "Košnica" i dr.

Za Vernjikicu je karakterističan veliki broj stalaktita i stalagmita neobičnih oblika i boja. Masivni stub crvene boje na ulazu u "Vilingrad" visok je 8 m, a u dvorani" Koloseum" ističe se stalagmit "Kolos", visine 11,5 m, koji predstavlja zaštitni znak Vernjikice. Po neobičnosti oblika ističe se stalagmitska grupa "Godzila", visoka 10 m. Postoji i pećinski nakit koralne strukture. U "Mermernoj dvorani" nakit je izgrađen od kristalastog kalcita. Pažnju posetilaca privlače osvetljeni stalagmiti "Venera" i "Srebrna jela". "Sala oružja" je dobila ime po stalaktitima koji su u obliku kopalja, strela, bodeža i mačeva.

Pećina Vernjikica je zajedno sa Lazarevom pećinom i kanjonom Lazareve reke zaštićena Zakonom.

Informacije:

Motel "Zlotske pećine"
19215 Zlot
Tel: 030/ 71 042

Vidi: http://www.serbia-tourism.org/srpski/main.php?naziv=Prirodne%20atrakcije&dat=priroda&poc=uvo

Ove informacije danas ne odgovaraju stvarnosti: Pre svega višegodišnja istraživanja Lazareve pećine dala su rezultate koji ovu pećinu stavljaju na prvo mesto po dužini u Srbiji (vidi na ovom Forumu na adresi http://www.etos.co.yu/forum/teme.asp?TOPIC_ID=592 kao i na sajtu ASAK - a ). Sada se odvijaju radovi na revitalizaciji ulaznog dela Lazareve pećine koji je bio uređen za posete i koji je opisan na sajtu Turističke organizacije Srbije. A Vernjikica je devastirana i nije otvorena za posete. U planu je i njena revitalizacija za održivo turističko korišćenje. Motel pored pećine je zatvoren zbog stečaja zlotske zadruge koja je njime gazdovala.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 04 Jun 2007 22:47:22
Message:


IZVRŠEN STRUČNI OBILAZAK LAZAREVE PEĆINE



Povodom pronalaženja metalne buradi Fabrike lak žice u Lazarevoj pećini kod sela Zlot, stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije obišli su ovaj speleološki objekat i tom prilikom konstatovali je da je stanje pećine neizmenjeno, odnosno da nije došlo do narušavanja i oštećenja njenih prirodnih vrednosti.

Povodom pronalaženja metalne buradi Fabrike lak žice u Lazarevoj pećini kod sela Zlot, stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije obišli su ovaj speleološki objekat koji se nalazi u okviru Spomenika prirode „Lazarev kanjon“, zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja. Na osnovu obavljenog stručnog nadzora i obilaska lokacije na kojoj su ostavljena metalna burad koja su bila prazna i smeštena na plato na samom ulazu u pećinu, konstatovano je da je stanje pećine neizmenjeno, odnosno da nije došlo do narušavanja i oštećenja njenih prirodnih vrednosti.

Takođe, konstatovano je da je korisnik pećine izvodio radove na preuređenju pećine shodno uslovima koje je Zavod za zaštitu prirode Srbije svojevremeno izdao u tu svrhu. Međutim, ovaj, i drugi slučajevi koji su se javili u poslednje vreme, ukazuju na neophodnost da se uvede red i pojačaju mere kontrole i bezbednosti što se tiče ulaska i kretanja u zaštićenim pećinama, kao i da se pojača uloga i odgovornost, kadrovsko i svako drugo osposobljavanje staralaca, odnosno korisnika speleoloških objekata. Takođe, neophodno je da se uvede red i kada je reč o posetama i istraživanjima speleoloških objekata, u skladu sa definisanim zakonskim odredbama, u cilju zaštite pećina kao prirodnih dobara, ali i bezbednosti građana i ukupnog stanja životne sredine.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije, http://www.natureprotection.org.yu/srp/vesti/?conid=266&PHPSESSID=ac58d18b27dc6aa154e21e0c2db4aae9


Autor diskusije: draganr
Replied on: 12 Aug 2007 14:17:08
Message:

Novi sjaj Lazareve pećine


Objavio:Miroslav Mladenović

BOR - U Lazarevoj pećini u čuvenom Zlotskom kanjonu za dve nedelje biće instalirano 30 najmodernijih reflektora. Protekli mesec dana radnici preduzeća „Boking“ napravili su betonske staze do najudaljenijih kanala i pećinskih hodnika.

- Zlotski kanjon sa Lazarevom pećinom, najvećom i najbogatijom draguljima prirode, gotovo dve decenije nepristupačan je za turiste i namernike. Električna instalacija je nestala, domaćina nije bilo, svi su se odrekli neprocenjivog blaga i lepote kakva se u Evropi retko viđa. Danas je opština Bor preuzela gazdovanje od „Srbijašuma“. Uskoro će pećine zasijati bolje nego nekad kada su ih poredili sa Postojskom jamom u Sloveniji - kaže profesor dr Radenko Lazarević, poznati srpski speleolog koji zajedno sa radnicima borske Fabrike opreme i delova uređuje unutrašnjost pećine.

Mladi istraživači iz devet evropskih zemalja urediće plato i napraviti nova vrata na ulazu u Lazarevu pećinu, što će promeniti izgled celog kraja i učiniti Zlotski kanjon i pećine dostupnim turistima iz zemlje i sveta.

Autor:
Agencija SINA

Izvor: Info centar Timočke krajine,petak 10. avgust 2007 u 9:26 , http://www.tk-info.net/?cat=3
Preneo i Glas javnosti, petak 10. avgusta 2007.
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-10-08-2007/novi-sjaj-lazareve-pecine


Autor diskusije: draganr
Replied on: 20 Aug 2007 22:20:03
Message:

Pozivam zainteresovane da pogledaju izuzetno lepe fotografije Lazarevog kanjona, Dubašnice i Stola na sajtu http://aleksandar.fotopic.net/c777555.html

Takođe i fotografije Lazarevog kanjona - Mikuljskog kraka na http://aleksandar.fotopic.net/c1159729_25.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 26 Aug 2007 13:35:11
Message:

A evo jednog linka ka internet stranicama Kluba putnika Srbije gde se mogu naći neke osnovne informacije i fotografije Lazareve pećine i kanjona. Treba im javiti za nova istraživanja Lazareve pećine i poslati neku novu fotografiju.
Pogledajte na http://www.serbiatravelers.org/html/istok/zlotpecine/ukratko.htm

i

http://www.serbiatravelers.org/html/istok/lazreka/ukratko.htm


Autor diskusije: draganr
Replied on: 28 Aug 2007 23:08:12
Message:

LAZAREV KANjON LEPŠI OD HIMALAJA


Dragana Rajlović, prva Srpkinja koja je osvojila Himalaje (u maju ove godine), boraveći minulog vikenda u Lazarevom kanjonu, u predelu Južnog Kučaja i sela Zlot, izjavila je da je očarana lepotom Lazarevog (Zlotskog) kanjona i Lazareve pećine. U poređenju sa vrhovima Himalaja, Zlotski kanjon je izuzetan dragulj prirode koji se retko susreće u svetu i s pravom može da konkuriše i najvećim planinskim predelima sveta. – Kada bih morala da se opredelim za jedan od ova dva možda najsjajnija bisera prirode, prednost bi imale Zlotske pećine i Lazarev kanjon – rekla je Rajlovićeva.

Izvor: Multimediala Bor, 27.08.2007., http://www.multimediala.info/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 10 Sep 2007 08:35:34
Message:

Politikin MAGAZIN (objavljuje se kao dodatak nedeljnom izdanju POLITIKE) pokrenuo je inicijativu za proglašenje sedam čuda Srbije (sedam kulturnih, arhitektonskih, graditeljskih spomenija i sedam prirodnih spomenika). Izbor će obaviti čitaoci na osnovu predloga liste kanditata za sedam čuda Srbije, koju će predložiti stručni žiri.

O čitavoj akciji vidi više na ovom Forumu na adresi http://www.forum.mibor.rs/teme.asp?TOPIC_ID=1103

U dosadašnjem toku predlaganja kandidata više članova stručnog žirija predložilo je među prirodnim spomenicima i neke pećine (Resavsku, Kamena stena na Staroj planini sa većim brojem pećina i Zlotsku pećinu).
Zlotsku pećinu kao jedan od 6 njegovih predloga za kandidate za sedam čuda Srbije među prirodnim spomenicima predložio je član žirija Brana Stojković Pavelka, arhitekta - konzervator iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Da imamo poseban sajt o Zlotskoj pećini, da su dostupnija najnovija istraživanja Lazareve pećine, da su promenjeni zastareli podaci o ovoj pećini na većini internet sajtova, da postoji više promotivnih i turističkih materijala o Zlotskoj pećini, da se više pise o njoj u medijima, da je više dostupna običnim posetiocima, tada bi verovatno bilo više predloga da se Lazareva pećina, ali i Vernjikica i sve ostale zlotske pećine i čitav Lazarev odnosno Zlotski kanjon, uvrsti među sedam prirodnih čuda Srbije i takav predlog bi dobio podršku potrebnog broja građana srbije, odnono čitaoca Politikinog Magazina.

A možda nešto možemo uraditi i sada.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 10 Sep 2007 08:49:49
Message:

Evo jedne kratke vesti Tanjuga o Zlotskoj (Lazarevoj) pećini:

Zlotska pećina putovanje kroz vreme


ZLOT - Obilazak Zlotske pećine, koja je odlukom Vlade Srbije pre tri meseca ponovo otvorena za turiste, za posetioce znači putovanje kroz vreme. Ljubazni vodiči će vam uvek spremno objasniti gde se nalazi fontana đelja u koju ubacite novčić i sreća u ljubavi je zagarantovana, a možete se slikati i pored najlepšeg ukrasa - Lazareve kule.
(TNAJUG)

Izvor: BLIC, Srbija, ponedeljak 10. septembar 2007.

Lepo je videti ovako pohvalnu, makar i kratku informaciju o Lazarevoj pećini. Samo što koliko znamo pećina još nije zvanično otvorena jer se renovira turistički deo pećine. Pored renoviranja, u novootkrivenom delu Lazareve pećine odvijaju se speleološka istraživanja u organizaciji Speleološkog edukativno istraživačkog centra "Lazareva pećina". Dosadašnji rezultati istraživanja pokazuju da je Lazareva pećina najduži speleološki objekt Srbije.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 13 Sep 2007 23:50:27
Message:

NEIZVESNA SUDBINA MOTELA NA ZLOTSKIM PEĆINAMA


Iako se na sajtu Agencije za privatizciju još uvek ne može pronaći podatak kada će, i hoće li motel Zlotske pećine kod Bora biti ponuđen na prodaju, postoje naznake da će ovaj objekat iduće godine dobiti novog vlasnika. Ukoliko se to ne dogodi, i to što pre, postoji opasnost da nekada popularni motel postane ruina.

Objekat je podignut na predivnom mestu kraj omanjeg jezera, okružen četinarima, Zlotskim kanjonom koji predstavlja prirodni rezervat mnogih životinjskih vrsta i svega stotinak metara od čuvene Lazareve pećine. Zbog stečaja seoske zadruge, pri kojoj je motel poslovao, turističke ponude poslednjih godina nije ni bilo, a poslednje dve godine, vrata ovog objekta bila su zatvorena za turiste.

Borski speleolog Robert Mišić, jedan od najaktivnijih promotera Zlotskih pećina i Zlotskog kanjona, ovog leta je morao da Ageniji za privatizaciju plati najam motela za period od osam dana, kako bi speleolozi u njemu koristili toalet, kupatila i kuhinju.

- U motelu je gotovo sve propalo. Potrebno je kompletno renoviranje kuhinje i inventara u sobama koje sada izgledaju jadno. Magacin razjeda memla, a propale su i vodovodne i električne instalacije. Osim toga, viseći most koji vodi od pećine do motela je sve rizičniji za prolaznike. Potrebno ga je kompletno rekonstruisati jer su propali noseći profili i daske po kojima se hoda. Imam utisak da nikoga nije briga što motel propada, i kao da ljudi koji odlučuju ne shvataju kakvo bogatstvo leži u ovom delu Srbije, kaže Mišić ogorčeno.

On kaže da i sa jadnim marketingom turisti iz svih krajeva Srbije ipak redovno posećuju pećine, i iznenade se kada naiđu na zaključana vrata motela jer nemaju gde da se okrepe.

- Nekada su ovde služeni homoljksi specijaliteti i pastrmka sa obližnjeg ribnjaka, a sada je sablasno prazno.

Predsednik opštine Bor Branislav Rankić protivi se prodaji motela iako kaže da je Agencija za privatizaciju obećala da će opština imati povlastice pri kupovini.

Sa druge strane, Mišić nema poverenja u sposobnost opštine da preko svojih organizacija upravlja tim potencijalima. On kaže da je za kupovinu motela zainteresovan vlasnik motela “Rtanj” na putu Paraćin - Bor, koji je od jadnog objekta napravio ekskluzivno mesto za odmor, ali i jedan od zlotskih biznismena, Dragoljub Meilanović.
Robert Mišić napominje da jedne turistička organizacija iz Grčke namerava da animira tamošnje investitore koji bi kupili motel, i taj predeo uvrstili u ponudu na turističkoj mapi. Grci su, tvrdi Mišić, nedavno boravili u Boru i pokazali interesovanje i za nedovršeni hotel Hajat na Crnom Vrhu i hotel “Jezero” na Borskom jezeru.

Izvor: Multimediala Bor, 13.09.2007.
http://www.multimediala.info/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 19 Sep 2007 21:36:15
Message:

Ovo je tekst o Lazarevoj pećini na Vikipediji. Zasnovan je na testu o Lazarevoj pećini sa sajta Turističke organizacije Srbije. Očigledno treba intervenisati i uneti nove podatke, a za sada se možemo pozivati na sajt ASAK-a. Najbolje bi bilo kada bi bio dostupan poseban sajt o Lazarevoj pećini.

Lazareva pećina

Iz projekta VIKIPEDIJA - SLOBODNA ENCIKLOPEDIJA



Lazareva pećina (Zlotska pećina) je pećina u Srbiji. Nalazi se u istočnoj podgorini Kučaja. U blizini se nalazi još par objekata koji su zajedno sa ovom pećinom poznati i pod nazivom „Zlotske pećine“. Od ovih pećina Lazareva je najpoznatija i turistički najranije uređena. Od Zlota je udaljena 3 km, od Brestovačke banje 14 km i od Bora 21 km. Ulaz u pećinu je na nadmorskoj visini od 291 m i nalazi se na levoj strani Lazareve reke. Prva ispitivanja Lazareve pećine je izvršio [Feliks Hofman] 1882. godine. Sedam godina posle Hofmana, speleološka istraživanja objavio je i Jovan Cvijić. Turističko uređenje pećine je otpočelo 1953. godine.

Pećinu je izgradila podzemna reka koja i dalje prolazi kroz nju. Ukupna dužina ispitanih kanala Lazareve pećine je 1.592 m. Dužina suvih kanala i dvorana je 1.225 m, a povremeno plavljenih 367 m. Ukupna površina ppećine je 9.907 m#178;. Procenjuje se da zapremina pećinskih prostorija iznosi više 52.000 m#179;.

Kao članak o pećini dat je link ka sajtu TOS http://www.serbia-tourism.org/srpski/tekst.php?podaci=priroda.txt&gde=zlo

Komentar Vikipedije je sledeći:

Ovaj nezavršeni članak Lazareva pećina, vezan je za geografiju.
Koristeći pravila Vikipedije, doprinesite dopunivši ga.

Vidi o ovome na http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B0


Autor diskusije: draganr
Replied on: 27 Sep 2007 21:00:35
Message:

Evo jednog specijalitita: deo članka iz magazina NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA o Lazarevom kanjonu.


Kroz prostor i vreme

Lazarev kanjon - splet hodnika između epoha


LAZAREV KANJON


Napisali: Gordana Atanasijević i Aleksandar Veljković
Snimio: Vladimir Tatarević


KROZ PROSTOR I VREME


Intrigira, zavodi i mami da bude osvojen. Do razmera opsesije vuče pogled u svoje dubine, i u njih se polazi misionarski, u iščekivanju da će nešto biti otkriveno, da će poruka biti primljena...

Putovanje kroz Lazarev kanjon predstavlja put kroz vreme, a ne samo kroz prostor kojim, kao nigde, pulsira bilo prirode neobičnim mirom i bogatstvom živog sveta.

Jovan Cvijić je o istočnoj Srbiji pisao sa posebnom pasijom, često koristeći opisne i lirske elemente, nesvojstvene naučnim radovima. Moglo bi se reći da svi koji se približe Lazarevom kanjonu bivaju zaintrigirani tajnovitošću nepoznatog, mistikom, naslućivanjem.

Reč je o zatvorenom ekosistemu u kojem su se održali uslovi za opstanak endemskih i reliktnih vrsta tokom geološkog perioda od 25.000 godina. Demografski, reč je o jednom od najređe naseljenih predela Balkana, gde se ljudi bave pretežno stočarstvom.

Tamo je još uvek moguće videti čoveka kako njivu ore drvenim ralom koje konj vuče polako, od izlaska do zalaska sunca, i tako brazdu po brazdu...

Nestvaran prostor, zaturen u vremenu koji predstavlja prave senzacije za rudimentirana čula urbanog čoveka. Stanovništvo čine dva entiteta: srpski i vlaški, dok se Zlot smatra tipičnim vlaškim selom.

Geografski, sistem Lazarevog kanjona ima tri ulazna (Demižlok, Mikulj i Vej) i jedan izlazni krak (Lazarev). Drugim rečima, Lazareva reka ima još tri pritoke koje su takođe same izdubile kanjonska korita.

Kuriozitet područja je što su se nestašne vode dveju od njih nekim tajanstvenim putevima zauvek sakrile duboko u podzemni tok, a svoja stara korita – fosilne (suve) kanjone – ostavile za sobom poput monumentalnih spomenika, da bude maštu i podsećaju koliko su, iako male, ove reke moćne...

Ostatak priče i još fotografija možete pronaći u avgustovskom izdanju magazina National Geographic Srbija.


Izvor: National Geographic Srbija,Odredište, AVGUST 2007., http://www.nationalgeographic-srbija.com/200708/lazarev_kanjon.htm


Autor diskusije: draganr
Replied on: 29 Sep 2007 22:44:59
Message:

Evo teksta o Zlotskoj (Lazarevoj pećini) na jednom komercijalnom sajtu - sajtu turističke agencije Beosonic. Procenite da li je tekst dovoljan da zainteresuje posetioce. Na sajtu su i dve fotografije.

Pogledajte na http://www.beosonic.com/sr/pecine/zlotska.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 29 Sep 2007 22:59:52
Message:

Evo šta o Zlotskim pećinama ( o Lazarevoj i Vernjikici) piše na sajtu KLUBA PUTNIKA SRBIJE:

"Zlotske pećine je zajednički naziv za sistem koji sadrži dve pećine, Lazarevu i Vernikicu, koje se nalaze u Zlotskom kraju, u Lazarevom kanjonu. Ovaj pećinski sistem ima ukupno 11 prostorija: Prijemna, Kaskadna, Vilingrad, Koloseum, Mramorje, Gotska Katerdrala, Dvorana Oružja, Venerin hram i Siparska dvorana.

. . . Pećinom Vernikica teče podzemna Lazareva reka. Ova pećina je geološki starija od Lazareve, i i spada u red takozvanih suvih pećina. U njoj se nalaze Prijemna dvorana, Kaskadna dvorana, Visoki kanal, Vilingrad i Koloseum. Prosečna visina u ovoj pećini iznosi 20 metara.

. . . Najveća pećinska dvorana u celoj Srbiji je Koloseum, sa prečnikom od nekih 60ak metara, i 50 metara visine. Naziv je dobila zbog svog kružnog oblika, kao i pećinskom nakitu koji se u njoj može videti, a koji podseća na izlomljene stubove. Od većih kamenih formacija ovde se mogu videti i Godzila (visine 10 metara), zatim Toran i Vecin Šešir (9.5 metara), Minaret (10.5 metara), Kriva Crvena Kula (visine 18 a širine 7.5 - 8 metara), i Vavilonska Kula (visine 22 metra, prečnika 11 metara).

. . . Gotska Katedrala sadrži neobične kamene ukrase koji podsećaju na arhitekturu gotskih katedrala. Venerin hram ima ogromne pećinske formacije od čistog kvarca, u čijem se centru nalazi Pećinska Venera, 3 metra visok stalagmit u obliku žene."

Vidi:
http://www.serbiatravelers.org/html/istok/zlotpecine/videti.htm

Komentar:
Pod pojmom Zlotske pećine misli se na mnogo veći broj pećina u Zlotskom ili Lazarevom kanjonu, kao i o široj okolini Zlota. Samo su dve uređene za turističke posete (Lazareva i Vernjikica), ali su dosta devastirane od strane neodgovornih posetilaca ali i nebrige onih koji su pećinama gazdovali. Sada je delom rekonstruisan turistički deo Lazareve pećine, a Vernjikicu čeka slična rekonstrukcija.
O tekstu da Vernjikicom teče podzemna reka a da spada u suve pećine ne treba trošiti reči jer se radi o gruboj grešci( pošto suvom pećinom ne može da teče podzemna reka), a podzemna reka po najnovijim istraživačkim rezultatima teče kroz Lazarevu pećinu, na dakle mnogo nižim horizontima nego što su horizonti Vernjikice.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 15 Oct 2007 22:59:58
Message:

„Srbijašume“ otkazale ugovor Boru o gazdovanju Zlotskom pećinom


Prirodne lepote skrivene od javnosti

Lokalna samouprava do sada uložila oko 1,6 miliona dinara, ugradila 30 reflektora i betonirala staze, a onda ostavljena na cedilu


BOR - Iako je pre godinu dana potpisan ugovor između JP „Srbijašume“ i opštine Bor o gazdovanju lokalne samouprave nad čuvenim Zlotskim pećinama i Zlotskim kanjonom u podnožju Južnog Kučaja, od tog dogovora neće biti ništa, a ovi retki prirodni dragulji ostaće, najverovatnije, i dalje nepristupačni i neiskorišćeni. U obaveštenju generalnog direktora „Srbijašuma“, pristiglom u SO Bor, saopštava se da raniji sporazum više ne važi i da opština prestane sa daljim ulaganjima u infrastrukturu okoline i uređenje pećina.

- Poslednjih meseci postavili smo betonske staze i 30 reflektora u dvorane i hodnike uloživši 1,6 miliona dinara. Popravljamo i prilazne puteve, radimo na marketingu i dovođenju turista. Postoji mogućnost da se renovira motel „Pećina“ i obnove ribnjaci. Preostalo je samo da ofarbamo ulaznu kapiju Lazareve pećine. Turistička organizacija odštampala je ulaznice i pripremila propagandni materijal - kaže Dragan Žikić, zamenik predsednika opštine, dodajući da je odluka „Srbijašuma“ nepromišljena i da će naškoditi saradnji sa lokalnom samoupravom i stanovništvom tog područja.

- Zlotski kanjon sa Lazarevom pećinom, najvećom i najbogatijom prirodnim ukrasima na Balkanu, gotovo dve poslednje decenije nikome nije služio. Do nedavno, nije bilo električne instalacije. Opština Bor, uz pomoć fabrike opreme i delova i privatne firme „Boking“, preuzela je odgovornost da vrati stari sjaj celom ovom kraju - izjavio je dr Radenko Lazarević, speleolog i pisac publikacija o Zlotskim pećinama.

- I ovog leta mladi istraživači-volonteri iz devet evropskih zemalja uređivali su prostor ispred Lazareve pećine i stazu do Vernjikice (na vlaškom: lepotice), poneli su najlepše uspomene iz Zlotskog kanjona i sa Zlotske reke. Obećali smo da ćemo ih iduće godine dočekati u renoviranom hotelu i pristupačnim pećinama. Danas, kada se opština ponovo svađa sa „Srbijašumama“, preostaje jedino da se žalimo resornim ministarstvima - ističe Dragan Ranđelović, predsednik Društva mladih istraživača Bora.

NEOPISIVI DOŽIVLJAJ


- Inspirisali su me naučni radovi o Zlotskim pećinama, prevashodno prof. dr Radenka Lazarevića. Kada sam nedavno posetila taj kraj i doživela susret sa najvećom geomagnetskom anomalijom na svetu, Zlotskim kanjonom, zarekla sam se da ću ovde dolaziti bar jedanput godišnje. Za mene, koja sam osvojila najviši vrh Himalaja, neopisivi je doživljaj monumentalna Lazareva pećina i najraskošnija na Balkanu, Vernjikica. Dvorane ovih pećina idealne su za muzičke koncerte - izjavila je Dragana Rajblović, prva Srpkinja koja je osvojila Mont Everest.

Autor:
Agencija SINA

Izvor: Glas javnosti, ponedeljak 15. oktobar 2007., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-15-10-2007/prirodne-lepote-skrivene-od-javnosti

Komentar moderatora: Naravno da ne mogu da razumem i prihvatim raskid ugovora staraoca Lazarevog kanjona "Srbijašuma" i opštine Bor bez jasno obrazloženog razloga. Pokušaću da pribavim detaljniju informaciju koje je obrazloženje dato za ovakav čin. Ono što sigurno znam da Dragan Randjelović, predsednik Društva mladih istraživača Bor nije komentarisao za Agenciju SINA, niti za štampu uopšte, situaciju u vezi sa otkazivanjem ugovora. Naprotiv poslednjih dana je pomagao da se u Šumskoj sekciji u Boru pripremi srednjoročni plan zaštite Lazarevog kanjona (što je obaveza staraoca zaštićenog prirodnog dobra).


Autor diskusije: draganr
Replied on: 21 Oct 2007 23:14:34
Message:

Boru oduzete Zlotske pećine


„Srbijašume” jednostrano raskinule ugovor sa opštinom Bor o ustupanju pećina na gazdovanje



Bor – Do čelnika borske opštine stigla je iznenađujuća vest da je Javno preduzeće „Srbijašume” jednostrano raskinulo ugovor, potpisan u januaru ove godine, o ustupanju Zlotskih pećina na gazdovanje opštini Bor. U međuvremenu, borska opština je iz budžeta izdvojila 1,6 miliona dinara i tim novcem pristojno uredila Lazarevu pećinu, godinama zapuštenu i zatvorenu, a uskoro je trebalo da počne uređivanje i obližnje pećine „Vernjikice”. Novinari su obavešteni da je na adresu opštine Bor stigao dopis direktora „Srbijašuma” Ješe Erčića, kojim „objašnjava” da je ugovor raskinut na intervenciju Republičke direkcije za imovinu. Navodno, Erčić kao direktor nije smeo da sklopi ugovor sa borskom opštinom o ustupanju Zlotskih pećina na gazdovanje.

Ugovor sklopljen pre osam meseci, dakle, više ne važi i pećine neće služiti razvoju borskog turizma, kako je predviđeno. Kao da su za nekog drugog Borani ovog leta izbetonirali sve staze pećinskih hodnika i postavili novo osvetljenje. Ponovo je u svemu pomagao naš čuveni speleolog dr Radenko Lazarević, koji je godinama radio na istraživanju pećina u okolini Bora i Majdanpeka. Bile su odštampane i pozivnice za svečano otvaranje obnovljene Lazareve pećine. Ali, kao hladan tuš, stiglo je „obaveštenje” iz „Srbijašuma”.

Zamenik predsednika borske opštine Dragan Žikić rekao je novinarima kako sumnja da je na pomolu „sumnjiva privatizacija”. Navodno, sve se radi po instrukcijama stranke G17 plus, koja je Erčića i postavila na čelo „Srbijašuma”, a treba očekivati da će sad neko „njihov” kupiti obližnji motel „Zlotske pećine” i da će taj isti gazdovati i Lazarevom pećinom i „Vernjikicom”, kao i Lazarevim kanjonom, a borska opština će ostati bez planiranog prihoda od turizma. Zato u Boru već najavljuju sudski spor, odlučni da na to ne pristanu.
S. Todorović
[objavljeno: 18.10.2007.]

Izvor: Politika, Srbija, četvrtak 18.10. 2007., http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=44635&lang=2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 10 Jan 2008 09:08:05
Message:

Prelepe fotografije Lazarevog kanjona, Dubašnice i Južnog Kučaja u celini, Stola, Velikog krša i dr. pogledajte na sajtu http://aleksandar.fotopic.net/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 29 Feb 2008 20:46:32
Message:

PONOVO SE OTVARAJU LAZAREVA PEĆINA I VERNjIKICA


Lazareva pećina i Vernjikica u Zlotskom kanjonu, posle više godina, ponovo će, na proleće, biti otvorena za domaće i strane turiste. U dvoranama je instalirano najsavremenije osvetljenje, a betonirano je 2.000 metara podzemnih staza i postavljena nova ulazna vrata. Speleolozi su otkrili sedam kilometara pećinskih hodnika. Za mesec-dva biće uređen i plato ispred Lazareve pećine. Preostaje da se izgradi put do susedne Vernjikice, jedne od najlepših pećina na Balkanu. Ukupna ulaganja iznose 5 miliona dinara, a najviše novca je iz republičkog budžeta.

Izvor: Multimediala Bor portal, 27.02.2008., http://www.multimediala.info/

Komentar moderatora:
Ovim lepim vestima dodali bi samo jedan komentar. Speleolozi su otkrili oko 10,5 km pećinskih kanala, od kojih je oko 1750 uređeno odavno za turističke posete a sada i rekonstruisano, dok je ukupno izmereno 8689 metara kanala.
Speleološka istraživanja traju i dalje i njima se premeravaju i dokumentuju dužine otkrivenih kanala i otkrivaju novi kanali. Cilj ovih istraživanja je da se otkrije potencijalni podzemni dubašnički pećinski sistem. Rezultati speleoloških istraživanja mogu se pratiti na ovom forumu na adresi http://www.etos.co.yu/forum/teme.asp?TOPIC_ID=592 kao i na sajtu speleološke organizacije ASAK http://www.asak.org.yu/caves/srbdeeplong.php


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:59:46
Message:

Otvara se čuvena
Lazareva pećina


BOR - Lazareva pećina, prva i najveća, sa oko 7.000 metara istraženih hodnika, u Zlotskom kanjonu, posle više godina ponovo će 2. maja biti otvorena za posetioce. Prilazi su uređeni, napravljena nova ulazna vrata i instalirani najsavremeniji elektrouređaji. Biće popravljen i viseći most preko Zlotske reke, a u planu je, za nekoliko dana, otvaranje i motela „Pećina“.

Opština Bor i JP „Srbijašume“ u ceo projekat uložili su više miliona dinara. Radove izvode Fabrika opreme i delova i privatna firma „Boking“.
B. F. (Sina)

Izvor: Glas javnosti, Vesti - ukratko, 24. april 2008., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-23-04-2008/vesti-ukratko


Autor diskusije: draganr
Replied on: 13 May 2008 16:19:31
Message:

Posetioci u raskošnoj prestonoj dvorani cara Lazara


Prizori kao iz bajke


Oko 7.000 metara istraženih hodnika, najsavremenije osvetljenje i „probijene“ staze, dočekali su za prvomajske praznike prve turiste i namernike


BOR - Posle višemesečnog truda radnika borske Fabrike opreme i delova zablistala je još jedna u nizu speleoloških lepotica u krasu Dubašnice. Oko 7.000 metara istraženih hodnika, najsavremenije osvetljenje i „probijene“ staze, dočekali su za prvomajske praznike prve turiste i namernike. Za nekoliko dana, kada se preuredi prostor oko pećine, pristići će, kao nekada, na hiljade đaka i studenata.

- Uredili smo prilaze i plato ispred pećine, a za godinu-dve otvorićemo i obližnju Vernjikicu po lepoti nenadmašnu u celoj bivšoj Jugoslaviji. U blizini je još pet-šest veličanstvenih pećina čija je dužina oko 30 kilometara. Postojna u Sloveniji ima 21 istraženi kilometar, što znači da je naš potencijal na ovom prostoru značajniji, kaže dr Radenko Lazarević, čuveni srpski speleolog koji je 1978. godine otkrio i za turiste otvorio Lazarevu pećinu.

I Bora Stanković, direktor Opštinske turističke organizacije ubeđen je da će lokalna samouprava i Republika, kao i „Srbijašume“, udružiti sredstva i izgraditi savremeni put do Zlotskih pećina.

- Za mesec-dva ponovo će biti otvoren motel „Pećina“, izgradićemo novi ribnjak i stazu dužine jednog i po kilometra do ulaza u Vernjikicu. Viseći most je popravljen posle 15 godina. U blizini je već spremno nekoliko seoskih kuća za prijem prvih gostiju - ističe Milivoje Janošević, predsednik Mesne zajednice Zlot.

KOLOS U VERNJIKICI

Za Vernjikicu je karakteristično da ima veliki broj stalaktita i stalagmita neobičnog oblika i boja. Pojedini stubovi visoki su do šest metara. Masivni stub, crvene boje, na ulazu u Vilingrad, visok je osam metara. U dvorani Koloseum, lepotom i dimenzijama, ističe se stalagmit Kolos. To je simbol, zaštitni znak Vernjikice. U Mermernoj dvorani nakit je izgrađen od belog kristalnog kalcita. Pažnju posetilaca privlače i stalagmiti Venera i Srebrna jela. U Sali oružja stalaktiti su u obliku kopalja, strela, bodeža i mačeva i izgledaju kao da su ih izradili najveštiji srednjovekovni majstori.

TURCI ZAZIDALI PEĆINU

Prve arheološke podatke o Lazarevoj pećini dao je Feliks Hofman 1882. godine. Posle sedam godina, speleološka istraživanja nastavio je Jovan Cvijić. Najviše podataka vezanih za arheologiju prezentirao je Nikola Tasić. Turističkim uređenjem, započetim 1953, bavio se dr Radenko Lazarević. Bilo je i više sistematskih istraživanja stručnjaka borskog Muzeja rudarstva i metalurgije. U vreme svoje vladavine Turci su zazidali ulaz u pećinu kako bi sprečili hajduke i zbegove da se u njoj skrivaju.

- Vernjikica je grandiozna, ali Lazareva pećina ima Prestonu dvoranu i legendu o caru Lazaru. Izuzetno je bogata nakitom. U Koncertnoj dvorani je loža cara Lazara i carice Milice, nimfa, dirigent, orkestar i publika. Ukupna površina podzemnih prostorija je 10.000 kvadrata, dok je zapremina sedmostruko veća. Sada je dostupna i Dvorana slepih miševa, kao i Devojački most. Ipak, najvažnije je da se do ovih pećina, za razliku od svih ostalih u Srbiji, može doći autobusom-napominje dr Lazarević.
Autor: Brana Filipović

Izvor: Glas javnosti, 13. maj 2008., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-12-05-2008/prizori-kao-iz-bajke


Autor diskusije: draganr
Replied on: 04 Sep 2008 21:47:04
Message:

I motel na rasprodaji



BOR - Iako se sa uređivanjem Zlotskih pećina već poodmaklo, sudbina motela, koji se nalazi stotinak metara daleko od njih, još je neizvesna. Naime, iako je Zemljoradnička zadruga nedavno izašla iz stečaja, Trgovinski sud u Zaječaru je motel, ali i brojne druge objekte, prebacio u nadležnost Agencije za privatizaciju, u kojoj su najavili skoro raspisivanje javnog poziva za prodaju.

- U ZZ "Zlot", još 2003. godine, uveden je stečaj, zbog duga od 293.000 dinara, koliko je od nas potraživala "Agrobanka" - kaže Milorad Roškić, jedan od članova Zadruge. - Onda je, u toku stečaja prodata Veterinarska stanica, pa štale, magacinski prostor, pekara, kafana i deo zemljišta. Sve je to krajnje sumnjivo urađeno, budući da se dug mogao vratiti samo prodajom jednogobjekta.

Roškić ističe da su u vlasništvu ZZ "Zlot", uz motel, ostali i ribnjak, stanica za otkup mleka, dva mlina i strugara u selu Podgorac. A sam motel, okružen četinarima, izgrađen je kraj omanjeg jezera, nastalog pregrađivanjem reke. Taj objekat, zapravo, predstavlja ulaz u Zlotski kanjon, koji je - zbog karakterističnog biodiverziteta - pod zaštitom države.

- Mi smo svi pravili te objekte, a za motel smo, svojevremeno, podigli i kredit, pa nećemo dozvoliti da se naša muka tek tako proda - upozorava Roškić. - Ako ne može milom, moći će silom. Jer, ukoliko se ne dogovorimo sa nadležnima iz Agencije za privatizaciju, onaj ko kupi ZZ "Zlot" neće moći da preuzme gazdovanje nad njom, jer ćemo ga u tome, ako treba, i fizički sprečiti.
Lj. TRIFUNOVIĆ

Izvor: Večernje novosti, 03.09.2008., http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=134&status=jedna&vest=127859&datum=2008-09-04


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Nov 2008 21:06:18
Message:

U specijalnom podlistku dnevnog lista "Politika" koji promoviše misiju Društva NATIONAL GEOGRAPHIC, u broju 9. od početka novembra 2008. koji je izašao kao prilog izdanja Politike od utorka 4. novembra 2008., objavljen je na strani 8. i 9. deo reportaže o Lazarevom kanjonu koja je objavljena u avgusti 2007. u časopisu National Geographic Srbija. Autori su bili Gordana Atanasijević i Aleksandar Veljković, a prelepe snimke načinio je Vladimir Tatarević.

Nažalost izgleda da se ovaj podlistak ne nalazi u elektronskom izdanju Politike, ali se još jedan deo reportaže može naći na adresi: National Geographic Srbija, Odredište, AVGUST 2007., http://www.nationalgeographic-srbija.com/200708/lazarev_kanjon.htm


Autor diskusije: draganr
Replied on: 12 Nov 2008 14:21:15
Message:

Bor

JEDINA U SVETU MUVA OSOLIKA I - BUKOVINA



Prema broju istraženih vrsta faune, Lazarev kanjon u predelu Južnog Kučaja jedinstven je u Srbiji i na Balkanu - u njemu se gnezdi suri orao i živi jedina zajednica u svetu osolike muve. Ove podatke potvrdila su najnovija istraživanja mladih istraživača Bora i njihovih kolega iz više evropskih zemalja koji su proteklih godina učestvovali u istraživačkim kampovima u ovom delu Srbije.
Mladi istražvači i stručnjaci iz naše zemlje ustanovili su da je Lazarev kanjon, u slivu Zlotske reke, prirodno dobro od nacionalnog značaja i jedan je od 12 spomenika prirode u timočkom šumsko-privrednom području, ali i jedini u svetu u kojem živi osolika muva i gde je najveća drvna zapremina čistih bukovih sastojka (1.010 kubnih metara po hektaru). Kanjon predstavlja, sa 720 vrsta, 20 odsto ukupne flore Srbije (3.600 vrsta) i 11 odsto flore Balkana. Retko je područja u kojem je 58 vrsta visokog i i niskog drveta, 27 žbunova i 650 vrsta zeljastih biljaka. Istraživanja još nisu završena.

-Izuzetno je vredan i niz pećina. Najpoznatija je Lazareva, te Vernjikica, Hajdučica, Ljubinkova, Ponorska, Vodena, Negranova, ukupne površine 1.750 hektara. Obiluje i šumsko blago: bukva, orah, mačja leska, lipa, jasen, javor, rešeljka, crni bor. Prve podatke o flori tog kraja dao je Josif Pančić 1874.godine. Neke vrste opisao je kao nove za nauku. On spominje i prisustvo somine koju, posle njega, niko više nije spomenuo. Neki naučnici naglasili su nepovoljan razvoj jele, što je i danas prisutno – kaže Toplica Marjanović, predsednik Ekološkog kluba Mladih istraživača Bora.

Nesumnjivo je da je bogata flora omogućila i raznovrsnu faunu. Do sada je istraženo i opisano 11 vrsta slepih miševa, osam vodozemaca i devet vrsta gmizavaca. Evidentirani su i puhovi, jež, krtica, vidra, vuk, ris, kuna (zlatica i belica), jazavac, lisica, lasica, zec, šakal, divlja mačka i svinja, srna, jelen i divokoza. Od ptica najznačajniji su suri orao i sivi soko, kao i još 41 vrsta ostalih „letača“.

Kanjon Zotske reke. FOTO: Multimediala.
Zlotski kanjon. FOTO: Multimediala.


Izvor: Multimediala, Društvo, 11.11.2008., http://www.multimediala.info/vesti.php?action=list&catid=4


Autor diskusije: draganr
Replied on: 12 Nov 2008 14:37:49
Message:

Bor

NA DUBAŠNICI 350 PEĆINA



Dr Radenko Lazarević, naš poznati speleološki stručnjak, registrovao je, na prostoru Dubašnice, budućeg nacionalnog parka, 350 pećina od kojih je najveća Lazareva, a najlepša Vernjikica. Lazareva pećina je, u vreme otrkivanja, bila 12. po dužini (1.721 metar) na području bivše Jugoslavije. Danas je prva u Srbiji sa 5,5 hektara podzemnih odaja, mada je tek treći deo istražen. Rajkova pećina kod Majedanpeka, isto tako veličanstveno delo prof. Lazarevića, raspolaže sa 2.400 metara istraženih i uređenih hodnika.

-Ekspedicija borskih planinara i speleologa, krajem 2004.godine, na čelu sa Sašom Rančićem, Zvonkom Trifunovićem i Radovanom Vasićem, otkrila je u Lazarevoj pećini nove hodnike i dvorane. Oni su stigli i blizu izlaza iz lavirinta pećina u nizu. Tu je i velika gljiva, stanište slepih miševa, insekata...U svakom slučaju, reč je o najvećem speleološkom kompleksu u Srbiji. Posebno je raskošna susedna Vernjikica. Ona je zapuštena i bez posetilaca. Za razliku od Lazareve pećine koja je od maja ove godine dostupna turistima, Vernjikica je prepuštena zubu vremena. Nema ni uređenog puteljka do ulaznih vrata - kaže Dragan Ranđelović, predsednik Društva mladih istraživača Bora.

Ranđelović i grupa entuzijasta oko njega nameravali su još pre dve godine da u dogovoru sa Opštinomn osnuju Istraživački centar poput Petnice kod Valjeva. Na taj način bi speleolozi, planinari i istraživači preuzeli odgovornost za naredna istraživanja i brigu o ogromnom podzemnom carstvu Dubašnice koje se prostire na najmanje 100 kilometara. Do Vernjikice je neophodno da se izgradi put. Iako je Lazarev kanjon, zajedno sa pećinama, još 1949.godine proglašen Spomenikom prirode, ne prestaje nekontrolisana seča šumskog blaga.
-Ne mogu se samo planinari i istraživači interesovati o čuvanju Dubašnice i njenih lepota. To mora da bude i prevashodni interes države. Suština je u tome da se pećine spoje, a to je nemoguće bez mukotrpnog istraživačkog rada. Jer, sigurno je da u svetu nema takvog nakita kao u Lazarevoj pećini, niti tako neodoljivih i raskošnih 11 po visini nenadmašnih dvorana kao u Vernjikici – kaže prof. Radenko Lazarević.

Zaključan motel


Otkako je ponovo otvorena Lazareva pećina – zaključan je motel „Pećina“. Ekskurzije đaka dolaze gotovo svakodnevno, ali nemaju gde da se smeste, niti da predahnu. Ključ je u rukama privatnika koji dolazi samo kad njemu odgovara i druge obaveze nema. Ne zna se ni koje ustupio ključeve jedinog ugosatiteljskog objekta najbližeg čuvenoj pećini. Nekadašnji gazda „Pećine“ Zamljoradnička zadrga Zlot odavno je napustila motel koji je danas i svačiji i ničiji. Ni u Turističkoj organizaciji nemaju odgovor.

Zlotski kanjon. FOTO: Multimediala.
Radovi na ulazu u pećinu. FOTO: Multimediala.
Unutrašnjost pećine. FOTO: Multimediala

Izvor: Multimediala, Turizam, 11.11.2008., http://www.multimediala.info/vesti.php?action=list&catid=7


U vezi ove informacije, koja kada se radi o istrazivanjima Lazareve i ostalih dubasnickih pecina nije ni precizna ni potpuna, poslao sam komentar u kome isticem da se ne secam u kom sam razgovoru dao navedenu izjavu u prilogu Multimedijale, ali bih svakako pomenuo i ime Roberta Misica, rukovodioca Speleoloskog kluba "Bradan" koji je svakako jedan od najzasluznijih za novija istrazivanja Lazareve i ostalih dubasnickih pecina.
Dragan Randjelovic


Isti članak objavljen i u Glasu javnosti, 13. 11. 2008., http://www.glas-javnosti.rs/clanak/srbija/glas-javnosti-13-11-2008/na-dubasnici-350-pecina

Važi isti komentar


Autor diskusije: draganr
Replied on: 26 Mar 2009 23:37:20
Message:

Dogovorena priprema Lazareve pećine za novu sezonu



Predstavnici lokalne samouprave i Turističke organizacije održali su juče u sali Skupštine opštine Bor radni sastanak na kome su utvrđeni naredni koraci kako bi Lazareva pećina bila što pre otvorena za turističke posete.

Uprkos činjenici da je tokom prethodne godine opština Bor uložila značajna finansijska sredstva za uređenje Lazareve pećine i njeno stavljanje u funkciju turizma, pećina je, lane, uglavnom bila skrivena od očiju javnosti.

Posete su bile moguće jedino ako se unapred najave Turističkoj organizaciji i to u grupama od najmanje 25 posetilaca.

"Pokušaćemo da sa Srbijašumama izmenimo sporne članove ugovora kako bi smo mogli da u kasnijem periodu Turističkoj organizaciji damo u namenu turističku valorizaciju same pećine" – izjavio je na jučerašnjem sastanku dr Predrag Balašević, predsednik Skupštine opštine Bor.

Pored ugovora sa Javnim preduzećem "Srbijašume", Opština Bor će učiniti sve da se u narednom periodu reše i drugi problemi koji ometaju punu iskorišćenost kapaciteta Lazareve pećine, uključujući i one kapitalne – izgradnju parkinga i sanitarnih čvorova.

Jasna Tomić, direktorica Turističke organizacije Bor, iznela je značaj što ranijeg ispunjavanja svih potrebnih uslova kako bi Lazareva pećina sa kanjonom bila kompletirana kao turistički proizvod i tako izašla na turističko tržište.

Za šest meseci, koliko je pećina bila otvorena za posete prošle godine, od ulaznica je inkasirano nešto više od 150.000 dinara što nije moglo da pokrije ni osnovne troškove.

Ukoliko se ostvari postignuti dogovor između Turističke organizacije i lokalne samouprave, Lazareva pećina bi prve turiste ove godine mogla da primi krajem aprila.
Igor Mitrović

Izvor: Web portal Bor030,sreda, 25 mart 2009., http://www2.bor030.net/20090325853/ekonomija/priprema-lazareve-pecine-za-novu-sezovu.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Jul 2009 11:36:53
Message:

Bor, 08.07.2009. Autor: D.P.

Lazareva pećina u Zlotskom kanjonu ponovo je, nakon deset godina, otvorena za posetioce, u prvom redu đačke ekskurzije. Vrata pećine su , sem utorka, svakodnevno otvorena od 9 do 16 sati. Cena ulaznice je 200, za ekskurzije 150 dinara, a za decu predškolskog uzrasta sa starateljem ulaz je besplatan. Sve dodatne informacije mogu da se dobiju u Opštinskoj turističkoj organizaciji. Pećina je otvorena do 15. novembra.

-Lezereva pećina je jedinstven prirodni fenomen, zaštićena je kao prirodna retkost 1949.godine. Ukupna dužina ispitanih kanala je oko osam kilometara sa više prostranih dvorana. Poznata je u svetu i po izuzetno bogatim pećinskim nakitom. U pećini su otkrivena tri kulturna horizonta, a najstarije naselje pripada bakarnom dobu. Po lepoti konkuriše Postojinskoj jami u Sloveniji- kaže Bora Stanković, pomoćnik direktora Opštinske turističke organizacije.

Zahvaljujući opštini Bor Lazareva pećina je, posle mnogo nesporazuma i bespotrebnog čekanja, početkom lanjske godine preuređena i osvetljena. Do sada je povremeno primala posetioce.

Izvor: http://www.bor-grad.com/blog/2009/07/08/zlotske-pecine-otvorene-za-posetioce/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Sep 2009 14:19:49
Message:

četvrtak, 03. sep 2009,

Ponovo otvorena Lazareva pećina


Posle preuređenja, Lazareva pećina kod Bora ponovo otvorena za turističke posete. Ukupna dužina pećine 8 kilometara, posetiocima dostuno 1.000 metara.


Lazareva pećina kod Bora, speleološki i arheološki dragulj Srbije, ponovo je otvorena za turističke posete, nakon što je preuređena prema projektu Radenka Lazarevića, saopštila je danas Turistička organizacija Bora.

U saopštenju se navodi da je ta pećina konačno uključena u turističku ponudu opštine Bor i Srbije, s perspektivom da postane značajan turistički motiv, kako zbog sopstvene, tako i zbog atraktivnosti šireg i užeg područja.

Lazareva pećina je jedinstven prirodni fenomen, koji se formirao u krečnjačkom humu Pripor, visokom 55 metara, spada u grupu izvorskih objekata jer se na svega sedam metara ispred ulaza u pećinu nalazi jako kraško vrelo.

Pećina je sastavljena iz dva nivoa kanala - starijeg, suvog fosilnog i mlađeg, rečno aktivnog. Ukupna dužina ispitanih kanala iznosi više od osam kilometara, a za turističko razgledanje uređeno je oko 1.000 metara.

Pored velelepnih dvorana, hodnika i ukrasa, pećina je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji, kao i jedno od najvećih staništa slepih miševa.

Pećina je tokom godine otvorena za posetioce od 15. aprila do 15. novembra, svakog dana osim utorka, od 09 do 16 sati.

Izvor: sajt RTS, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/134291/Ponovo+otvorena+Lazareva+pe%C4%87ina.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 20 Oct 2009 09:27:49
Message:

Evo tekstova o vrednostima Lazareve pećine i Vernjikice u obimnoj reportaži o zaštiti i održivom korišćenju pećina Srbije iz Politikinog dodatka MAGAZIN:

Pod lupom: Čije su pećine Srbije?


Imanje moje, a ono pod zemljom…


Kad čovek na posedu nasleđenom od deda i pradedova ima ne baš uobičajene prirodne lepote, poput jame pune stalaktita i stalagnita, naći će se pred mnogobrojnim sporovima i administrativnim nesporazumima. To je slučaj sa Ceremošnjom kod Kučeva, donedavno i sa Stopića pećinom na Zlatiboru



Na pitanje čije su pećine Srbije i ko bi o njima trebalo da brine nije lako odgovoriti. Trenutno je, možda, najzamršeniji slučaj pećine Ceremošnja, 15 kilometara udaljene od Kučeva, a 150 od Beograda. Zbog te homoljske lepotice prof. dr Radenko Lazarević, naš poznati speleolog, više je vremena proveo pod zemljom, nego nad zemljom, dok nije otkrio sva blaga koja se u njoj kriju – obilje tavaničnog, zidnog i podnog nakita i kitnjasta arena, jedna od najraskošnijih i najakustičnijih dvorana u krasu Srbije, koja se posetiocu otkriva cela, čim se sa Glavnog kanala stupi na „pozornicu”.

Dok se dvoje svađaju...


Očigledno je da ovaj stručnjak nije jedini koji je prepoznao njenu vrednost i lepotu. O nju se već duže vreme otimaju Turistička organizacija opštine Kučevo i preduzetnik Ljubiša Trailović, na čijem je imanju ova pećina. Istina, to imanje je bila njegova dedovina, pa je, usled raznih (ne)prilika, išlo iz ruke u ruku. Konačno je ponovo postalo njegovo vlasništvo, i to, kaže on, za debele pare. Saznali smo da je namerio da lično brine o pećini. Njegova ćerka uglavnom preuzima ulogu vodiča, a kad naiđu veće grupe, uključuje se i cela porodica. U restorančiću, koji se nalazi na proplanku iznad samog ulaza u pećinu, nude specijalitete po kojima je poznat ovaj kraj (sir, proja, kačamak, jagnjetina, med...), a planirao je da pored njega izgradi i etnopark.

Te ideje su na „stend baju”, jer je sada u sporu sa lokalnim vlastima. Ako ne bude dogovora, posetioci će izgleda morati da se spuštaju padobranom da bi ušli u pećinu, jer Ljubiša je rešen: „Evo vam pećina, evo vam ključ, ali ne dam prolaz preko mog imanja!” U Turističkoj organizaciji su zaprepašćeni kako čovek može da svojata pećinu i pokušavaju da dokažu da njihovoj organizaciji realno pripada pravo na korišćenje. Dok se slučaj, u koji je, kako se govorka, izgleda politika umešala prste, ne reši, Trailović je dežurni ispred Ceremošnje, pa bar za sada, svako ko dođe, može da je vidi, a Turističkoj organizaciji za utehu ostaje ništa manje atraktivna i lepa Ravništarka, ali preporučuje posetiocima da najave svoju posetu dva dana ranije.

– Taj spor nije stigao do nas – kaže Božidar Vasiljević, geograf, savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja, a nekada i aktivni speleolog. – Očigledno, nije bilo osnova da mi tu arbitriramo. Ali, novom uredbom Vlade, upravo ćemo razrešiti i takve probleme. Imali smo sličan spor sa Stopića pećinom na Zlatiboru.

– Ona se nalazi na imanju jedne porodice, kad se iz Čajetine krene ka Sirogojnu. Po njima je i dobila ime, a jedan od njih, Milutin Stopić, učestvovao je u istraživanju, pa je i emotivno vezan – nastavlja naš sagovornik. – Ta porodica je bila izuzetno zainteresovana za pećinu, a to je htela i Turistička organizacija Zlatibora.

U suštini, tu se, prema rečima Vasiljevića, uvek postavlja pitanje ko će ubirati prihod i ko je koliko uložio u to.

– Pokušali smo da nađemo kompromisno rešenje. I, taman se dogovorimo, neko pokvari. Ne znam da li je stvar okončana na obostrano zadovoljstvo, pećina je ipak poverena Turističkoj organizaciji iz dva osnovana razloga: jer je nekom opštinskom odlukom mnogo ranije bila zaštićena „kao pećina od nacionalnog značaja” i jer su nas oni ubedili da kao organizacija imaju bolje uslove da je urede i čuvaju. Ali, u uredbi piše da mora da se sarađuje i sa ljudima koji tu imaju neka nasleđena prava i neki interes – ističe geograf.

Od Turističke organizacije Zlatibora saznali smo da je pećina za čije starateljstvo su se izborili otvorena za posetioce svakoga dana od 10 do 18 sati, i tako će biti sve dok ne padne sneg i ne zaledi se prilaz.

Resavska – umalo da bude osušena



Ima u pećinama i oko njih različitih problema i nerešenih pitanja. Lazareva pećina, kolos među pećinama Srbije, takođe nije imala srećnu sudbinu. Prolazila je kroz razne faze zbog nebrige onih kojima je povereno upravljanje. Sada je obnovljena i svakoga dana, sem utorka, otvorena je za posetioce, a na raspolaganju su i dva vodiča, istakli su u Turističkoj organizaciji Bora.

Ova pećina nalazi se na izlazu iz veličanstvenog kanjona Lazareve reke i predstavlja izuzetnu prirodnu retkost ovog kraja. Po impresivnom volumenu pećinskog prostora, hidrološkim karakteristikama, bogatstvu pećinskog nakita koji krasi ovaj veličanstveni prostor i životinjskog sveta, kao i arheološkim karakteristikama i paleontološkim ostacima, mogla bi se svrstati među deset najznačajnijih i turistički vrlo privlačnih speleoloških objekata u Evropi, smatraju speleolozi. Međutim, dok je Postojnska jama u Sloveniji odavno turistička atrakcija i državi godišnje donosi milione evra, Lazareva pećina je šest puta uzalud svečano otvarana.

Prve podatke o Lazarevoj pećini dao je Feliks Hofman 1882. godine. Osam godina posle njega, pionirska speleološka istraživanja otpočeo je i objavio Jovan Cvijić, osnivač naše savremene geomorfologije i speleologije, a do detaljnijih otkrića kasnije je došao profesor dr Radenko Lazarević, na čijim saznanjima svoj ozbiljan istraživački rad danas temelje i mladi istraživači.


I Resavska pećina, u blizini Despotovca, bila je na mukama. Umalo da potpuno bude isušena, zbog rasvete kojom je preopterećena kao da je osvetljavana fabrička hala. Uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva za turizam, speleolozi su izvršili rekonstrukciju, čitava postavaka osvetljenja je promenjena i sada je ekološki bezbedna, tako da je srećom sada postala najposećenija.

Male, ali vrede


U istoriji srpske speleologije, od njenog osnivača Jovana Cvijića, pa do danas, bilo je više uspešnih speleoloških grupa, a ona koja je nastala u Valjevu, u okviru Mladih istraživača, i to u periodu saradnje sa Radenkom Lazarevićem, istraženo je i uređeno više od hiljadu pećina i jama, a samo tridesetak je registrovano. Osim ovih koje smo pomenuli, u lepe i značajne ubraja se i Rajkova pećina kod Majdanpeka, poznata po monumentalnom draperskom stubu nazvanom „Džinovske orgulje”.

Vernjikica,na istočnim padinama Kučaja, u okolini Zlota, možda je i zanimljivija, a nadaju se da će u dogledno vreme i ona biti osposobljena za posete. Na vlaškom to znači veličanstvena, neponovljiva. Narod joj je sam dao to ime, jer je osetio njenu posebnost. Silne godine i trud utrošeni su i za uređenje Potpećke pećine kod Užica, ali, kako nam rekoše u Turističkoj organizaciji, privremeno je zatvorena zbog odrona. Sanacija je u toku, a nadaju se da će je osposobiti za desetak dana kako bi posetioci mogli da iskoriste da je posete dok ne počne zima.
Osim po lepoti pećinskog nakita, neke od njih su značajne i kao arheološka mesta, poput Risovače kod Aranđelovca, gde su nađeni tragovi oruđa paleolitskog čoveka. Mada je duga svega stotinak metara i za turističke posete je uređena nespretno i na brzinu, budući da je blizu Beograda, a nalazi se u Aranđelovcu, koji je i sam turističko mesto, ima perspektivu. Najviše je posećuju deca kojima je to prvi susret sa takvom sredinom.
Lazareva pećina izdvaja se kao stanište slepih miševa i neobičnih i retkih životinjica koje su se prilagodile pećinskim uslovima: glista, pseudoškorpija, 10 vrsta stonoga, zlatnih bubica, a zapažene su i dve, u svetu novootkrivene, vrste zooplanktona – lazaros i zlotus. Prema fosilnim ostacima pretpostavlja se da su nekad tu živeli i pećinski medved, tigar i hijena, što je dokaz da je, nekada davno, tu živeo čovek zajedno sa tim životinjama, i borio se sa njima za taj isti prostor.
Dana Stanković

------------------------------------------------
Antfilei:

Iz Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja

Uredba Vlade na proleće


Pećine jesu državne, odnosno javno dobro, i štite se kao spomenici, ali do sada se nije znalo ko o njima treba da se stara i ko je nadležan na državnom nivou. U dva člana novog zakona postavljeni su temelji koji uskoro treba da se nadograde.

– Uredbom Vlade na proleće će biti donet jedan podzakonski akt koji će zaštitu, istraživanje i korišćenje pećina, kao i vođenje evidencije i osnivanje katastra, bliže regulisati. Ta uredba će praktično biti obrazac po kojem ćemo ta pitanja rešavati – najavljuje Božidar Vasiljević.

– Do sada – kaže on – zakon nije u ulazio u detalje, pa su pojedinci, samim tim što se na njihovom imanju nalazi pećina, ili opštine, na čijoj je teritoriji, smatrali da imaju neprikosnoveno pravo na korišćenje. Oni ga mogu imati, neće država upravljati pećinama, ali Vlada će odrediti pod kojim uslovima i kome ih može poveriti. Može biti i fizičko, i pravno lice. Naravno, biće tu problema i surevnjivosti, to je kod nas neko nasleđe. Ako je to odraz takmičenja, to je dobro, ali ako prevazilazi neke racionalne potrebe, nije. Mi želimo da ih privolimo da shvate da je to njihov zajednički interes. Ovom uredbom Ministarstvo će da pomogne da se neki problemi rešavaju brže i efikasnije.

-------------------------------------------------

Prvo čovek, pa zmajevi

Pećine su čoveku bile prvo sklonište i „topli” dom. Kad je naučio da gradi kuće, napustio je ove hladne i vlažne sredine, a u njih su se, po legendi, uselili zmajevi, vile i razna druga mitska bića. Onda su se pojavili speleolozi i moćnom rasvetom „razjurili” sve utvare i zveri, učinivši unikatne oblike pećinskog nakita u carstvu tame i tišine dostupnim za turiste.

-------------------------------------------------

Fenomeni pod zemljom

Pod zemljom postoje razni fenomeni. U višim oblastima Austrije ima pećina sa velikim naslagama leda koji se nikada ne topi, kroz jednu pećinu u Španiji protiču termalne vode, pa posetioci mogu da se brčkaju kao u banji, a u Mađarskoj bi, zbog specifične mikroklime, neke pećine trebalo da počnu da se koriste za plućne bolesnike, ali to još nije dovoljno medicinski ispitano. Sve pećine u svetu uglavnom su nastale u krečnjaku, ali ima slučajeva da se javljaju i u drugim stenama, na primer u gipsu, kakva je Optimistička pećina u Ukrajini, dužine dvesta pedeset kilometara, što i nije tako fascinantno u poređenju sa Mamutskom pećinom u državi Kentaki u SAD. Taj pećinski sistem sa spletom kanala dugim gotovo 600 kilometara, u kojima su arene veličine fudbalskih stadiona, najveći je u svetu. Pećine u Srbiji su portabl u odnosu na njih,ali su vredne i treba da ih čuvamo!

--------------------------------------------

Mnogi su ažurniji

U Americi i Australiji sistem upravljanja pećinama je uređen posebnim zakonom do detalja. Ali, nije tako u svim zemljama. Nismo mi baš najgori. Što se tiče vođenja katastra, mnogi su bili ažurniji, a jedni od najnaprednijih i najpedantnijih su Slovenci. Osim evidencije, oni su i na terenu obeležili svaki objekat, a mi nameravamo uskoro da se ugledamo na njih.


Izvor: Politika magazin,objavljeno: 18/10/2009., http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Imanje-moje-a-ono-pod-zemljom.lt.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 25 Dec 2009 07:56:22
Message:

Lazareva pećina od leta 2009. ponovo je dostupna turistima. Vernjikica, za koju kažu da je mnogo lepša od Lazareve pećine, međutim još uvek čeka na rekonstrukciju.

U međuvremenu posećuju je samo speleolozi. Evo njihovih izveštaja i snimaka na sajtu SAIS - Speleološke asocijacije istočne Srbije http://sais-cavers.blogspot.com/search/label/%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B0
i na sajtu Sime Pećinara http://picasaweb.google.com/sima.pecinar/VernjikicaPeIna#


Autor diskusije: draganr
Replied on: 31 Dec 2009 10:35:11
Message:

Evo jednog priloga kako Zlotske pecine mogu biti poligon za ekolosku edukaciju:

Zajedno do saznavanja i zaštite Lazarevog kanjona



Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa Eko fondom Opštine Bor i JP „Srbijašume“ (ŠU Bor), za nastavnike borskih škola 03.10.2009. relizovao je stručni obilazak Spomenika prirode „Lazarev kanjon“. Obilazak je organizovan u cilju predstavljanja nastavnicima fundamentalnih vrednosti Lazarevog kanjona, zbog kojih je zaštićen kao spomenik prirode od nacionalnog značaja, na način koji će im omogućiti da sličnu aktivnost izvedu sa učenicima. U okviru obilaska prirodnog dobra nastavnici su upoznati sa osobenostima i jedinstvenošću kanjona, njegovim hidrološkim i geomorfološkim odlikama, kao i svetom biljaka i životinja koje su tu našle svoje utočište. Prolaskom isplanirane obrazovne rute nastavnici su obišli lokalitete: vrelo Zlot I, pećinu Vrenjikica, Mali i Veliki vidikovac i Lazarevu pećinu. Takođe, nastavnicima su demonstrirane i radionice za rad sa decom u prirodi. Realizacijom obilaska Lazarevog kanjona uokvirena je celina angažovanja Zavoda u uasvršavanju nastavnika borskih škola u oblasti edukacije za zaštitu životne sredine kroz realizaciju seminara „Škola kao partner u zaštiti životne sredine“. Stručnu ekskurziju realizovali su saradnici Zavoda: Nataša Panić, mr Dragan Nešić, Danko Jović i Bojana Petrović i spoljni saradnici Gordana Atanasijević i Marina Drndarski.

Izvor: sajt Zavoda za zaštitu prirode Srbije, http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=180:2009-10-05-10-16-51&catid=28:2009-02-08-16-22-57&Itemid=98&lang=sr


Autor diskusije: draganr
Replied on: 04 Jan 2010 13:01:30
Message:

A evo interesantnog putopisa od leta 2009. kada je grupa zaljubljenika u prirodu prošla Lararevim kanjonom. Pogledajte o " unakrsnom vezu Lazarevim kanjonom" na http://www.putovanja.info/forum/topic/8302-lazarev-kanjon/ kao i na http://www.freebiking.org/galerije/main.php?g2_itemId=6022


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Mar 2010 09:34:27
Message:

A evo teksta o Lazarevoj pećini i Vernjikici sa novog sajta Turističke organizacije Srbije. Čini se da bi ovde pored teksta Srbijašuma kao staraoca ovih spomenika prirode, trebao i neki tekst Turističke organizacije Bor. Pored toga i neki doprinos speleoloških organizacija koje istražuju ove pećine, obzirom na nove rezultate speleoloških istraživanja:

Zlotske pećine



Istočna podgorina Kučaja u istočnoj Srbiji, naročito okolina sela Zlot, veoma je bogata speleološkim lolalitetima. Ističu se pećine Lazareva, Vodena, Mandina, Vernjikica i Hajdučica. Ispitana je i kraška jama Stojkova ledenica. Svi ovi objekti poznati su pod zajedničkim nazivom Zlotske pećine.

Hajdučica je dugačka 723 m i bogata je nakitom, Mandina pećina je dugačka 410 m i sadrži obilje stalaktita i stalagmita. Vodena pećina je dužine 180 m, a Stojkova ledenica sadrži horinzontalne i vertikalne delove kanala. Sve one za sada su dostupne samo speleolozima. Za turističke posete uređene su Lazareva pećina i Vernjikica.

Lazareva pećina


Lazareva pećina je poznata i kao Zlotska pećina. Od Zlota je udaljena 3 km, od Brestovačke Banje 14 km i od Bora 21 km. Ulaz u pećinu se nalazi na na levoj obali Lazareve reke, na nadmorskoj visini od 291 m.

Za vreme svoje vladavine Turci su biili zazidali ulaz, kako bi sprečili skrivanje hajduka i zbegova. Prve arheološke podatke o pećini dao je Feliks Hofman 1882. godine, a sedam godina kasnije i Jovan Cvijić. Od 1953. turističkim uređenjem pećine bavio se Radenko Lazarević.

Lazareva pećina se ubraja u grupu izvorskih speleoloških objekata. Ima dva kanala, od koji je stariji suv (fosilan), a mlađi rečni (aktivan). Pećinske kanale izgradila je pećinska reka. Ukupna dužina ispitanih kanala je 1592 m. Od toga na „Glavni kanal“ sa „Ulaznom dvoranom“ otpada 623 m. Dužina suvih kanala i dvorana je 1225 m, a periodično plavljenih 367 m. Ukupna površina podzemnih prostorija je 9907 m2, a zapremina preko 52.000 m2.

Za posetioce je uređeno oko polovine istraženih kanala. Za turiste je zanimljiva „Ulazna dvorana“, kao prvi susret sa neobičnim svetom podzemne tišine i večnog mraka. „Glavni kanal“ je poprečnog preseka, na nekim mestima je širok 10 m, a visok 18 m. Pećinskim nakitom su bogate „Koncertna dvorana“ i „Dvorana slepih miševa“. Stalaktiti i stalagmiti, pećinski stubovi, draperije, bigrene i kalcitne kadice svih oblika i veličina zapažaju se svuda unaokolo, čineći prostor lepim i romantičnim. Najlepši i najveći primerci pećinskog nakita imaju i svoja imena: „Stogovi“, „Fontana“, „Plast“, „Bizon“, „Carska loža“, „Dirigent“, „Orkestar“, „Slapovi“, „Kula kneza Lazara“ i dr.

Vernjikica


Vernjikica se nalazi 1,5 km od Lazareve pećine, u kanjonu Lazareve reke, na nadmorskoj visini od 454 m. Povezana je sa Lazarevom pećinom uređenom pešačkom stazom. Naziv pećine potiče od vlaške reči var, što znači krečnjak.

Prva istraživanja Vernjikice datiraju iz 1960. godine, a prilazna pešačka staza je uređena 1976. kada je i završen projekat turističkog uređenja pećine.

Vernjikica je suva pećina, nastala u suvim krečnjacima, što je od značaja za izgled pećinskog nakita. Sastoji se iz više dvorana i suženja. Ukupna dužina kanala i dvorana je 1015 m, ukupna površina je 13.000 m2 i praktično je cela uređena za posetioce. Od ulaza u pećinu smenjuju se dvorane „Prijemna“, „Kaskadna“, „Vilingrad“, „Ponor“, „Koloseum“, „Mramorje“, „Sala oružja“, „Mermerna“ i „Siparska“, a sve su dostupne turistima. Prava znamenitost ove pećine je dvorana „Koloseum“, jedna od najvećih i najviših dvorana u pećinama Srbije. Ima oblik kruga, prečnika je 60 m i visine 59 m. Dvorana „Vilingrad“ ima najlepši nakit, a speleolozi su najinteresantnijim oblicima dali slikovita imena: „Pećinski čovek“, „Baba“, „Obelisk“, „Košnica“ i dr.

Za Vernjikicu je karakterističan veliki broj stalaktita i stalagmita neobičnih oblika i boja. Masivni stub crvene boje na ulazu u „Vilingrad“ visok je 8 m, a u dvorani“ Koloseum“ ističe se stalagmit „Kolos“, visine 11,5 m, koji predstavlja zaštitni znak Vernjikice. Po neobičnosti oblika ističe se stalagmitska grupa „Godzila“, visoka 10 m. Postoji i pećinski nakit koralne strukture. U „Mermernoj dvorani“ nakit je izgrađen od kristalastog kalcita. Pažnju posetilaca privlače osvetljeni stalagmiti „Venera“ i „Srebrna jela“. „Sala oružja“ je dobila ime po stalaktitima koji su u obliku kopalja, strela, bodeža i mačeva.

Pećina Vernjikica je zajedno sa Lazarevom pećinom i kanjonom Lazareve reke zaštićena kao spomenik prirode.

INFO:
JP „Srbijašume“
Šumsko gazdinstvo „Timočke šume“
Šumska uprava „Bor“
Boška Buhe 10, 19210 Bor
tel. ++381 (0)30 425-570
www.srbijasume.rs

Izvor: novi sajt Turističke organizacije Srbije, http://www.srbija.travel/priroda/pecine/zlotske-pecine/?lng=lat


Autor diskusije: draganr
Replied on: 23 Jun 2010 09:27:49
Message:

Lazareva pećina kod Bora sve privlačnija za turiste
Lepota skrivena pod zemljom


Bor - Na samo tri kilometra od borskog sela Zlot i 21 kilometar od Bora smeštena je Lazareva pećina koja se ubraja u najbogatije i najznačajnije arheološko nalazište, a prema speleološkim istraživanjima, ona je najduža u Srbiji. Za ovaj turistički biser u poslednje vreme raste interesovanje posetilaca iz zemlje, ali i inostranstva jer je za mesec dana, od maja do juna, pećinu posetilo 2.000 ljudi, što je neuporedivo sa brojem prošlogodišnjih poseta, kada ih je bilo 500 za celu godinu.

Lazareva pećina ima nekoliko dvorana, a najlepše su Koncertna i Dvorana slepih miševa. Nedavno je grupa turista iz Nevade u Srbiju došla upravo kako bi posetila Lazarevu pećinu i Đavolju varoš, a njenom lepotom bili su očarani i biolozi iz Rusije sa Univerziteta iz Petrograda.

- Neophodno je što hitnije obezbediti prostoriju za boravak vodičke službe i prodaju ulaznica, kao i sanitarne prostorije, jer sam siguran da bi se poseta turista i đačkih ekskurzija duplo uvećala - kaže Bora Stanković, v.d. direktora borske Turističke organizacije.

Lazareva pećina se nalazi na istočnom obodu južnog Kučaja na izlazu iz Lazarevog kanjona, formirana u krečnjačkom humu Pripor visokom 55 metara, a uredbom Vlade Srbije zaštićena je kao spomenik prirode prve kategorije. Ono što Lazarevu pećinu čini jedinstvenim prirodnim fenomenom jeste upravo bogat pećinski nakit, po čemu je poznata i u svetu. Lazareva pećina ima dva kanala, stariji suv (fosilni) i mlađi rečni (aktivni), a dužina istraženih kanala je preko osam kilometara, od kojih je za posetioce uređeno 1.000 metara.

Na samom ulasku u pećinu posebno je zanimljiva Ulazna dvorana, kao prvi dodir sa podzemnom tišinom i bogatstvom pećinskog nakita, tzv. pećinske sveće sačinjene od snežnobelog kristalizovanog kalcita. U prostorijama pećine smeštena je fontana želja, u koju se bacaju novčići, te želje, po legendi, ubrzo bivaju ispunjene. Ipak, glavne atrakcije koje sve posetioce ostavljaju bez daha jesu Koncertna dvorana i Dvorana slepih miševa.

- Koncertna dvorana je unutrašnje blago ovog turističkog dragulja. Neobično raspoređeni stalaktiti i stalagmiti odaju utisak formirane filharmonije ispred koje stoji dirigent, odakle je, po predanju, i knez Lazar slušao muziku. Na samo nekoliko metara od Koncertne dvorane smeštena je i Dvorana slepih miševa, u kojoj se skućilo od registrovanih 27 najpoznatijih vrsta na Balkanu, čak 24 vrste. Pećinom su naročito bili oduševljeni najpoznatiji biolozi iz Rusije sa Univerziteta u Petrogradu - kazala je Anđelka Stojanović, turistički vodič.

Ulaz u Dvoranu slepih miševa bezbrižno čuva glava bizona, masivni krečnjački blok. Ništa manje atraktivna je i Devojačka soba, do koje vodi niz slapova oblikovanih kao stepenice ka vrhu, gde su po predanju meštani u sobi krili devojke od Turaka.

Ovo jedinstveno blago prirode spada u grupu izvornih objekata, a na svega sedam metara ispred ulaza u pećinu se nalazi kraško vrelo. Pećinski nakit, stalaktiti, stalagniti, kadice, draperije nastali su radom podzemne Lazareve reke, koja i danas protiče u nekim delovima pećine.

- Za mene je najinteresantnija glava bizona, koja toliko verno deluje da mi se čini kao da se pravi bizon skućio u pećini. Oduševljen sam ovim prirodnim bogatstvom i nadam se da će biti prilike da uskoro ponovo posetim pećinu - kazao je trinaestogodišnji Đorđe Rajković iz Rače.

Vrata pećine su otvorena svakog dana, sem utorkom, od 9 do 16 sati, počev od 15. aprila do 15. novembra. Cena ulaznice za pojedinačne posete je 200 dinara, za učeničke i studentske ekskurzije 150, za decu predškolskog uzrasta ulaz je besplatan uz obaveznu pratnju staraoca.

Antrfile:

Legende o imenu pećine

Legenda koja se u Zlotu prenosi sa kolena na koleno govori da je pećina dobila naziv po knezu Lazaru, kada su se ostaci vojske posle Kosovskog boja, bežeći od Turaka, sklonili u pećinu. Svojevrsni dokaz da su tu boravili i hranili se neko vreme jesu i kosti domaćih životinja, kojih i dalje ima po pećini. Po predanju, druga verzija govori da je pećina dobila ime po hajduku Lazaru, koji je napadajući turske zulumćare stekao nepojmljivo bogatstvo koje je sakrio u pećinu, za koje se veruje da i danas počiva negde duboko u njenoj unutrašnjosti.

Dejana Stojanović

Izvor: Blic, 22. 06. 2010., http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/194938/Lepota-skrivena-pod-zemljom


Autor diskusije: draganr
Replied on: 23 Jun 2010 10:13:07
Message:

Zlotske pecine turisticki hit




Na udaljenosti od samo 21 km od Bora i 3 km od sela Zlot smeštena je Lazareva pećina, za koju je speleološkim istraživanjima utvrđeno da je najduža u Srbiji. Za ovaj turistički biser, koji se ubraja u najbogatija i najznačajnija arheološka nalazišta, u poslednje vreme raste interesovanje turista iz cele Srbije i šire, a samo od prvog maja do danas pećinu je posetilo više od 2000 ljudi, što je neuporedivo više od broja prošlogodišnjih poseta kada ih je bilo oko 500 za celu godinu. Nesvakidašnja lepota ovog dragulja prirode samo je jedan od razloga zašto odavde ljudi iz cele Srbije i mnogih zemalja odlaze punog srca.

Lazareva pećina se nalazi na istočnom obodu Južnog Kučaja, na izlazu iz Lazarevog kanjona, formirana u krečnjačkom humu Pripor visokom 55 metara. Uredbom Vlade Srbije zaštićena je kao „spomenik prirode“ prve kategorije. Ono što Lazarevu pećinu čini jedinstvenim prirodnim fenomenom je upravo bogat pećinski nakit, po čemu je poznata i širom sveta. Legenda koja se prenosi sa kolena na koleno govori da je pećina dobila naziv po knezu Lazaru, kada su se ostaci vojske posle Kosovskog boja bežeći od Turaka sklonili u pećinu. Svojevrsan dokaz da su tu boravili i hranili se neko vreme su i kosti domaćih životinja kojih i dalje ima po pećini. Po predanju, druga verzija govori da je pećina dobila ime po hajduku Lazaru koji je tokom svojih napada na turske zulumćare stekao nepojmljivo bogatstvo koje je sakrio u pećini za koje se veruje da i dan-danas počiva negde duboko u njenoj unutrašnjosti.

Lazareva pećina ima dva kanala, stariji suv (fosilni) i mlađi rečni (aktivni) a dužina istraženih kanala je preko 8 km, od kojih je za posetioce uređeno 1.000 metara.
Na samom ulasku u pećinu posebno je zanimljiva „Ulazna dvorana“ kao prvi dodir sa podzemnom tišinom i bogatstvom pećinskog nakita tzv „pećinske sveće“ sačinjenog od snežnobelog kristalizovanog kalcita. U prostorijama pećine smeštena je „Fontana želja“ u koju se u vodu uz obavezno zamišljanje želje bacaju novčići koje po legendi ubrzo bivaju ispunjene. Svakako glavna atrakcija koja sve posetioce ostavlja bez daha jesu „Koncertna dvorana“ i „Dvorana slepih miševa“.

- „Koncertna dvorana“ je unutrašnje blago ovog turističkog dragulja. Neobično raspoređeni stalaktiti i stalagmiti odaju utisak formirane filharmonije ispred koje stoji dirigent, odakle je po predanju i knez Lazar slušao muziku. Na samo nekoliko metara od „Koncertne dvorane“ smeštena je i „Dvorana slepih miševa“ u kojoj se od registrovanih 27 najpoznatijih vrsta na Balkanu, skućilo čak 24. Pećinom su naročito bili oduševljeni najpoznatiji biolozi iz Rusije sa univerziteta iz Petrovaradina – kazala je Anđelka Stojanović, turistički vodič.


Ulaz u „Dvoranu slepih miševa“ bezbrižno čuva „glava bizona“ masivni krečnjački blok. Ništa manje atraktivna nije ni „Devojačka soba“ do koje vodi niz slapova oblikovanih kao stepenice ka vrhu, gde su, po predanju, meštani krili devojke od Turaka.
Ovo jedinstveno blago prirode spada u grupu izvornih objekata na svega 7 metara ispred ulaza u pećinu se nalazi kraško vrelo. Pećinski nakit, stalaktiti, stalagniti, kadice, draperije, nastao je radom podzemne Lazareve reke koja i danas protiče u nekim delovima pećine.


- Za mene je najinteresantnija „glava bizona“ koja toliko verno deluje da mi se čini da se pravi bizon. Oduševljen sam ovim prirodnim bogatstvom i nadam se da će biti prilike da uskoro ponovo posetim pećinu – kazao je trinaestogodišnji Đorđe Rajković iz Rače.


Lazarevu pećinu u većini slučajeva porede i sa Postojnskom jamom. I pored bogatstva koje je priroda oličila u ovom turističkom dragulju, nedostaje malo dobre volje da se ovaj sve posećeniji turistički potencijal uredi.


- Neophodno je što hitnije obezbediti prostoriju za boravak vodičke službe i prodaju ulaznica kao i sanitarne prostorije, česme sa vodom za piće kao i parking prostor van granica spomenika prirode za šta ulažemo sve napore da se uz pomoć lokalne samouprave i države uskoro realizuje. Siguran sm da bi se poseta turista i đačkih ekskurzija duplo uvećala. Skoro nam je bila poseta turista iz Nevade koji su ciljno došli u Srbiju kako bi posetili isključivo Lazarevu pećinu i Đavolju varoš – rekao je Bora Stanković, v.d. direktor borske Turističke organizacije.

Vrata pećine su otvorena za posetioce svakog dana sem utorka od 9 do 16 sati počev od 15. aprila do 15. novembra. Cena ulaznice za pojedinačne posete je 200 dinara, za učeničke i studentske ekskurzije 150 i za decu predškolskog uzrasta besplatan ulaz u pratnji odrasle osobe. Budući da među borskim učenicima ima dece koja još uvek nisu posetila ovaj prirodni fenomen, za organizovane grupe učenika sa teritorije borske opštine cena ulaznice je svega 50 dinara.

Izvor: Borski problem, nedelja, 06 jun 2010., http://www.bor-sve.net/index.php?option=com_content&view=article&id=283:zlotske-peine-turistiki-hit&catid=7:turizam&Itemid=8


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Jul 2010 20:15:49
Message:

U LAZAREVOJ PEĆINI, U MAJU, REKORDNIH 2.000 POSETILACA



Interesovanje turista za Lazarevu pećinu ove godine znatno je povećano. U maju ovaj turistički biser posetilo je 2.000 ljudi , što je četvorostruko više od broja prošlogodišnjih poseta.

Lazareva pećina, najduža u Srbiji, na udaljenosti od samo 21 km od Bora, zaštićena je kao spomenik prirode prve kategorije. Ono što Lazarevu pećinu čini jedinstvenim prirodnim fenomenom jeste bogat pećinski nakit po čemu je poznata u svetu. Otvorena je za posetioce do 15. novembra, svakog dana osim utorka, od 9 do 16 sati. Cena ulaznice za pojedinačne posete je 200 dinara a za učeničke i studentske ekskurzije 150. Za decu predškolskog uzrasta ulaz je besplatan.

-Neophodno je obezbediti prostorije za boravak vodičke službe i prodaju ulaznica, sanitarne prostorije, česme sa vodom za piće i parking prostor van granica spomenika prirode- rekao je Bora Stanković, v.d. direktor Opštinske turističke organizacije Bora.
Autori: M. I. – A. M.

Izvor: Medija centar Bor, 11. jun 2010., http://www.mc.kcbor.net/2010/06/11/u-lazarevoj-pecini-u-maju-rekordnih-2-000-posetilaca/



Autor diskusije: draganr
Replied on: 15 Jul 2011 12:14:31
Message:

Evo posle godinu dana novih vesti o Lazarevoj pećini:


Otvorena sezona poseta Lazareve pećine




Lazareva pećina udaljena 21 km od Bora, nalazi se u ataru sela Zlot u zaštićenom Prirodnom dobru prve kategorije. Jedna od najlepših i najdužih pećina Srbije za posetioce otvorila je svoja vrata na dan Praznika rada. Pećina će za posetioce biti otvorena u periodu od 01. maja do 30. oktobra, svakog dana osim utorka u vremenu od 09:00 do 16:00 sati. Cena ulaznica je 200,00 dinara. Cena organizovanih đačkih i studentskih ekskurzija je 150,00 din. Deci od 4 do 7 god, u pratnji odrasle osobe ulaz je besplatan.

Izvori:
http://www.tobor.rs/component/content/article/1-latest-news/177-otvorena-sezona-poseta-lazareve-pecine

http://www.traveleastserbia.org/


Objavljena je lepa reportaža o Lazarevom kanjonu i njegovim pećinama. Pogledajte na turističkom poirtalu istočne Srbije na http://www.traveleastserbia.org/index.php?option=com_content&view=article&id=44:reportaza-lazarev-kanjon&catid=25


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Nov 2011 10:30:47
Message:

Manje turista u Zlotskoj pećini



BOR - Služba turističkih vodiča u Lazarevoj pećini nadomak sela Zlot u borskoj opštini je ove sezone završila celodnevni rad. Turisti će, narednih meseci do početka nove sezone, 2. maja naredne godine moći da je posete po prethodnoj najavi za veću grupu ljudi. U Turističkoj organizaciji Bora su delimično zadovoljni posetom Lazarevoj pećini ove godine, jer je zabeleženo tri hiljade turista, dve hiljade manje nego prethodne. Loša saobraćajna i turistička infrastruktura su, kažu u Turističkoj organizaciji, osnovni razlozi ovogodišnje slabije posete Lazarevoj pećini.

Izvor: RTV Bor, subota, 05 novembar 2011., http://www.rtvbor.rs/sr/vesti-rtv-bor/vesti-drustvo/4120-manje-turista-u-zlotskoj-pecini.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 06 Jan 2012 12:42:01
Message:

Održan Prvi skup turističkih pećina Srbije



Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, dr Goran Petković, danas je, zajedno sa državnim sekretarom Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, mr Zlatkom Dragoslavljevićem, i direktorom Zavoda za zaštitu prirode Srbije, dr Nenadom Stavretovićem, u Despotovcu, otvorio Prvi skup turističkih pećina Srbije.

Na skupu su učestvovali predstavnici, Resavske pećine, Rajkove pećine, Lazareve pećine, Ravništarke pećine, Risovače, pećine Ceremošnja, Stopića pećine i Cerjanke.

Upravljači pećina i predstavnici opština i lokalnih turističkih organizacija danas su govorili o njihovom načinu rada, aktivnostima, i modelima upravljanja, kao i o problematici sa kojom se susreću u svom radu. Nakon radnog dela skupa, izabrani su članovi inicijativnog odbora radi formiranja asocijacije turističkih pećina kako bi se na lakši i brži način otklonili postojeći problemi, poboljšala ponuda ovog turističkog proizvoda i proširio plasman, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

Skup se prve godine održao u Despotovcu, rodnom mestu Resavske pećine, kao jedne od najposećenijih u našoj zemlji, a ideja je da se svake godine održava u mestu koje će predstavljati po jednu turističku pećinu.

Izvor: Sajt Ministratva ekonomije i regionalnog razvoja, Turizam, petak, 16 decembar 2011., http://www.turizam.merr.gov.rs/index.php/yu/poetna/331-2011-12-19-08-00-24


Autor diskusije: draganr
Replied on: 06 Jan 2012 14:59:00
Message:

Turističke pećine Srbije: zaštita i održivi razvoj


U organizaciji JP „Resavska pećina“ i Opštine Dimitrovgrad 16. 12.2011. u Despotovcu održan je konsultativni sastanak na temu „Turističke pećine Srbije: zaštita i održivi razvoj“. Sastanak je održan uz stručnu podršku realizaciji programa rada Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. U radu skupa učestovale su organizacije koje upravljaju turističkim pećinama i predstavnici institucija koje se bave unapređenjem prakse zaštite prirode i razvoja turizma.

Sastanak je otvorio predsednik opštine Despotovac Mališa Alimpijević ukazavši na potencijale i strateške razvojne pravce opštine koji se zasnivaju na prirodnim reursima i njihovom racionalnom korišćenju. Učesnicima su se obratili i pozdravili rad učesnika državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Zlatko Dragosavljević i državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković, ukazujući na mogućnosti ekonomskog razvoja opština kroz razvoj turističke ponude zasnovane na prirodnim atrakcijama, kao što su pećine, ali i potrebu sprovođenja mera zaštite njihovih osnovnih prirodnih vrednosti. U okviru pozdravne reči učesnicima se obratio i direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije prof dr Nenad Stavretović, istakao je mogućnosti razvoja i upravljanja turističkim pećinama Srbije kroz koncept celovitog sagledavanja vrednosti predela u kome se pećine nalaze, i integralnog upravljanja turističkom ponudom koja je upotunjena sa vrednostima koje pruža, kao i sprovođenje mera zaštite očuvanja, kako same pećine, tako i njene ambijentalne celine.

U okviru uvodnih izlaganja za tematsku diskusiju stručni saradnici Zavoda održali su dve prezentacije. Prvu prezentaciju na temu „ Pećine –značajni predeoni elementi Srbije“ ispred grupe autora (Dejana Lukić, prof dr Nenad Stavretović, Mila Ristić i Marija Trikić), predstavila je Mila Ristić govoreći o Evropskoj konvenciji o predelima koju je naša zemlja ratifikovala 2011. godine. Prezentacijom na temu „Turističke pećine Srbije: analiza prirodnih karateristika i koncept zaštite“ autor Milorad Kličković predstavio je osnovne vrednosti i praksu zaštite pećina uređenih za posete u Srbiji. Nakon uvodnih izlaganja upravljači turističkih pećina (Rajkova pećina, Lazareva pećina, Ceromošnja, Ravništarka, Risovača, Stopića pećina, Petnička pećina, Potpećka pećina, Cerjanka i Resavska pećina) ukratko su izložili njihova iskustva, teškoće i potrebe za dalje unapređenje prakse turističkih poseta. Dok je rad skupa modriran, takođe od strane predstavnika Zavoda, Nataša Panić.

Nakon diskusije učesnici su kao glavne zaključke rada sastanka istakli potrebu da se ovakvi skupovi i dalje organizuju budući da predstavljaju dobar način za razmenu iskustava i sticanje novih profesionalnih saznanja u oblasti upravljanja turističkim pećinama. U tom kontekstu iskazana je potreba za formiranjem profesionalnog udruženja turističkih pećina koje će omogućiti lakšu dostupnost raznim mogućnostima unapređenja turističke ponude pećina, kao i sticanje potrebnih profesionalnih kompetencija za njihovo upravljanje.

Izvor: sajt Zavoda za zastitu prirode Srbije, http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=360:2011-12-30-13-51-35&catid=28:2009-02-08-16-22-57&Itemid=98&lang=sr


Autor diskusije: draganr
Replied on: 02 May 2013 22:29:39
Message:

Otkrivena nova pećina i redak fosil kozoroga u Zlotskom kompleksu


Borski speleolozi iz ekstrim kluba „Rock & Ice“ pronašli su novu pećinu u Zlotskom kompleksu i redak fosil izumrlog kozoroga koji potiče iz perioda od pre 780.000 – 120.000


Nova pećina se po svojoj veličini i lepoti nakita može meriti sa Resavskom pećinom a Milan Paunović, kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, procenjuje da fosilni ostatak kozoroga koji je pronadjen u hodnicima novootkrivene pećine potiče iz perioda koji je trajao od pre oko 780.000 do pre oko 120.000 godina.

„Pored izuzetnog otrkića novih pećinskih hodnika nepoznatih naučnoj i široj javnosti, nalaz ostataka još uvek neidentifikovane vrste kozoroga jedno je u nizu vrednih paleontoloških otkrića iz tog kraja.“

„Na osnovu fotografija zaključeno je da se radi o levoj strani lobanje kozoroga sa očuvanom koštanom osnovom levog roga impozantne veličine. Procenjeno je da fosilni ostaci potiču iz srednjeg pleistocena“ precizirao je ovaj stručnjak.

Milan Paunović naglašava da će se preciznija identifikacija i procena starosti izvršiti tek kada se obavi kompletno iskopavanje i detaljna analiza nađenih fosilnih ostataka i ostataka prateće faune kojima ovaj novi lokalitet obiluje.


Prema dobijenim podacima kluba “Rock and Ice”, profil novootkrivenih pećinskih kanala iznosi 150 metara kvadratnih sa pećinskim stubovima visokim preko 10 metara i pregradnim zidovima od nakita. Nakon deset godina spelološkog istraživanja i otkrića najveće i najduže pećine u Srbiji – Lazereve pećine (10.688 metara), kao i otkrića 355 pećina i jama u rejonu sela Zlot, klub Rock and Ice, predvođen iskusnim speleologom Robertom Mišićem, došao je do vrednog i iznenadnog otkrića.“Ulazni fragment nove pećine otkrio je Mladen Milošević, koji je tokom rekognisciranja novog sektora, bio vođa ekipe, objašnjava predsednik kluba Zvonko Trifunović.

Njegov utisak je da je pored novoistraženog dela Lazareve pećine, ovo najlepša pećina u ovom delu Srbije.

Robert Mišić smatra da ovo otkiće predstavlja najstariji fragment Dubasničkog pećinskog sistema, starog preko dva miliona godina.

„Tokom istraživanja Lazareve pećine došlo se do novih saznanja o genezi pećine. Sasvim realno je očekivati da je i Vernikica i ova nova otkrivena pećina samo jos jedan fragmet najznačajnijeg spelološkog sistema otkrivenog u Srbiji“ kaže Mišić.

U tročlanoj istraživačkoj ekipi koja je prodrla u utrubu planine Dubašnica, bio je i jedan od iskusnijih srpskih alpinista i spelologa Damjan Vasić.

Jasenka Arifadić Milijić, referent za privatne šume i zaštićena dobra pri ŠG Timočke šume, naglašava značaj ovog otkrića.

“Pronalazak nove pećine menja sliku kanjona i ima jako veliki značaj, budući da je reč o neispitanom području. Po opisu terena, to će mnogo značiti prvenstveno u daljim istraživanjima, a potom se može govoriti i o turizmu. Ovo menja sliku kanjona” uverena je Jasenka Arifadić Milijić.

Ovi speleolozi su godinama unazad vredno radili sa sopstvenom opremom otkrivajući nove hodnike do kojih su došli čak i preranjajući sifone u ronilačkoj opremi tokom zime.

„Entuzijazam, upornost, spretnost i visok stepen obučenosti grupe borskih speleologa i ranije su donosili značajne rezultate iz podzemlja velelepne Zlotske klisure koju oni istražuju već više decenija. Dosadašnji vredni rezultati bi trebalo da im donesu veću pažnju lokalne i šire javnosti i obezbede lagodniji rad bar u obnovi upotrebljavane opreme i poboljšanju uslova za njihov opasan i težak rad“ zaključio je Milan Paunović iz Prirodnjačkog muzeja.

Ova značajna speleološka istraživanja odobrena su od staraoca spomenika prirode “Lazarev kanjon”, Javnog preduzeća “Srbija šume” i nadležnog ministarstva.
Posted by: Đorđe Staniševski

Izvor: Webportal BOR 030, 16. maj 2012.,http://www.bor030.net/otkrivena-nova-pecina-i-redak-fosil-kozoroga-u-zlotskom-kompleksu


Autor diskusije: draganr
Replied on: 11 May 2013 21:49:57
Message:

“RIBLjA USTA“ na Dubašnici


Na levoj obali jedne od mnogih pritoka Zlotske reke, u gornjem delu Zlotskog kanjona, borski planinari Petar Lazarević, Branislav Jovanović i Slavko Martinović otkrili su ovaj prerast (prirodni kameni most), kojih u istočnoj Srbiji ima 10-ak.

Kako za “Problem“ kažu ovi planinari, visina prerasta na ulazu je oko šest metara, pa se svojom dužinom od oko 40 metara postepeno smanjuje, i podseća ih na “riblja usta“.

Izvor: Borski problem, http://bor-sve.net/2013/04/24/riblja-usta-na-dubasnici/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 23 May 2013 18:25:00
Message:

Borski speleolozi dobili priznanje sportista Nacionalnog razreda


Četvorica speleologa, članovi kluba ekstermnih sportova „Rock & Ice“ iz Bora, su istraživanjem Lazareve pećine dobili priznanje sportista Nacionalnog razreda u sportskoj speleologiji Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.


Robert Mišić, Zvonko Trifunović, Vuk Morgennštern i Mladen Milošević su na osnovu postignutih rezultata iz 2012. godine dobili zvanje vrhunskih sportista Nacionalnog razreda, koje im je iz Ministarstva pristiglo 18. aprila tekuće godine.

„Poslednjih 11 godina istražujemo Lazarevu pećinu. Od tadašnjih 1721 m danas je dobila dužinu od 10860 m. To je ubedljivo najduža pećina u Srbiji. Figure su impozantne, poneke teške i do 15 tona.“ – kaže speleolog Robert Mišić za sajt Bor030.


Iza njih je bogato speleološko iskustvo, ne samo na našim terenima gde se mogu pohvaliti otkrićem oko 260 speleoloških objekata samo na teritoriji Zlota, već i u celom svetu. Ono što je Radenko Lazarević radio 1978. godine kada je bilo nekih 112 pećina, oni su istraživanjem su došli do 360 speleo objekta.

„Lazareva pećina je najverovatnije u vezi sa još najmanje 4-5 speleološka objekta. Međutim još nismo uspostavili taj fizički kontakt prolaza između dva speleo objekta. Danas imamo samo tragove promaje koje mi pratimo i radimo na kartiranju kako bi saznali celu pećinu“ – kaže Mišić.


Početak im je bio zaista naporan. Pojedini ulasci su trajali od 20 – 36 sati, što nije nimalo naivno. Prošle godine je ova ekipa speleologa turističkom posetom pećine Postojna konstatovala da je Lazareva bar pet puta bolja. Bili su zadovoljni sami sobom što su otkrili najdužu, pa čak i najlepšu pećinu, ne negde u svetu već ovde, nadomak Bora i njihovih kuća.

„Sećamo se svih ulaza, dvorana, sve smo radili uz entuzijazam. Pećina je izuzetna i ono što stvarno štrči u našem kraju. Imamo ideju da se izvrši više etapa turističkih staza kojma će posetioci moći da prođu menjajući sektore, jer je cela pećina prekrasna“ – sa oduševljenjem priča Robert Mišić.


Naša najbolja četvorica speleologa su istraživanje započeli 2001 godine. Tada nisu imali svu potrebnu opremu ali i uprkos tome su nastavili dalje. Danas je situacija mnogo bolja. Pećina je potpuno bezbedna o čemu govori statistika da od 133 ulaska ekipa do 12 osoba, nije bilo ni najmanjih povreda.

„Ove godine planiramo skup speleologa Evrope u Češkoj gde ćemo predstaviti našu najdužu pećinu koja je kao geo nasleđe važna Evropi. Lazareva pećina može da se nađe među deset najznačajnijih speleoloških objekata Evrope ali za nju treba lobirati“ – napominje speleolog Mišić.


Ovo je napokon neko priznanje posle 11 godina istraživanja. Pećinu su posetili speleolozi iz Poljske, Belgije, Francuske, dolazili su sa Havaja, Italije Bugarske Rumunije … O Lazarevoj pećini se priča u Hrvatskoj, Sloveniji i svi znaju da tako nešto postoji.

Ono što je najinteresantnije, svi ti speleolozi žele da dođu i da je istaržuju, jer je to jedna od retkih pećina u Evropi koja još nije sasvim izrečena.

Autor:Aleksandra Beba Mitrović

Izvor: Web portal BOR 030, http://www.bor030.net/borski-speleolozi-dobili-priznanje-sportista-nacionalnog-razreda


Autor diskusije: draganr
Replied on: 20 Apr 2014 14:29:10
Message:

"X-way" - turizam za avanturiste

Svoje dugogodišnje iskustvo u klubu ekstremnih sportova "Rock and ice", Boranin Zvonko Trifunović upakovao je u turističku ponudu, što je rezultiralo otvaranjem turističke agencije "X-way", koja uz klasične turističke aranžmane, sadrži i upravo adrenalinske turističke pakete.


BOR - Ukoliko ste oduvek želeli da okusite ekstremne sportove, a da sve bude uobličeno u turistički aranžman, novootvorena turistička agencija "X-way" u Boru to vam može omogućiti. Vlasnik agencije Zvonko Trifunović, dugogodišnji predvodnik kluba ekstremnih sportova "Rock and ice", sastavio je set ponuda koje definitivno druge turističke agencije nemaju.
"Ono što možemo da ponudimo, a što se zaista razlikuje i što druge agencije nemaju, to su te adrenalinske ture. Imamo već puno zainteresovanih za obilazak pećinskih hodnika u Lazarevoj pećini, i naglasiću da je u planu prolaz kroz još neistražen deo. Naravno, uz turiste će ići iskusan speleolog, tako da nema bojazni od bilo kakvih neprijatnih situacija" - kaže Zvonko Trifunović, vlasnik turističke agencije "X-way".
Osim ovakvih ekstremnih turističkih ponuda, postoje i klasični turistički aražmani, i to na osnovu uspostavljene saradnje sa svim vodećim agencijama na području Srbije. Turistička agencija "X-way" nalazi se u zgradi bioskopa "Zvezda, preko puta Osnovnog suda u Boru.
Autor: Darko Stojadinović

Izvor: RTV Bor, http://www.rtvbor.rs/drustvo/13450-x-way-turizam-za-avanturiste.html


Etos diskusioni forum : http://www.forum.mibor.rs/

© Etos

Zatvori okvir